Горан Шарић за “Глас Српске”: Судбина свијета у рукама Русије и Кине

Ствари се на геополитичкој сцени мијењају великом брзином, отварају се нова жаришта, наоружава и звецка оружјем, праве нови савези, прегруписавају снаге и праве опасне калкулације да је готово немогуће дати тачан одговор на то наградно питање. Цртају се нове карте и од униполарног, прави један униполарни свијет у којем Америка највјероватније неће држати штафету.  

Горан Шарић, теолог и доктор историјских наука из Ријеке, особа којој готово свакодневно са друштвених мрежа због његових отворених ставова и различитих виђења ситуације у свијету који одударају од наметнутих званичних западних, бришу објаве и “ударају блокаде”, сматра како је судбина свијета тренутно у рукама Русије и Кине.

- Милијардер и владар из сјенке Џорџ Сорош је управо те двије земље означио као највећу пријетњу његовом “отвореном друштву”. Знајте да кад западњачке елите нешто називају “отворено” то је онда “затворено”, јер је код њих увијек обрнуто. Њима је агресија на Србију или Либију - хуманитарна интервенција. Дакле, ако Руси у Украјини побиједе НАТО, ако се Кинези изборе са све већим америчким притисцима, онда се можемо надати стварању свијета суверених држава, међународне заједнице отаџбина. У противном, свијет ће све више личити на велики концентрациони логор, камо га воде планови западњачке глобалистичке елите - каже Шарић у интервјуу за “Глас Српске”.

У наставку овог разговора Шарић који и није баш “популаран у хрватским медијима због ставова о НДХ и усташама, односа према “западним вриједностима и виђења руско-украјинског сукоба, говори и о једноумљу које влада у свијету, неком опаснијем свијету о којем је говорио Орвел, покушајима ревизије историје, паралелама између Хрватске и Украјине, али и актуелним балканским неприликама.

ГЛАС: Како гледате на све ово што се дешава око Украјине, има ли краја те може ли Европа “преживјети” бумеранг ефекат санкција?

ШАРИЋ: Сукоб у Украјини има много геополитичких аспеката и неке видимо, а неки нам још нису баш најјаснији. Америка, односно амерички естаблишмент гурнуо је Украјинце и кијевски режим у ово лудило из неколико разлога, прије свега да створе непремостив јаз између Европе и Русије, али и да Кини пошаљу поруку шта је чека ако покуша под своје окриље вратити Тајван. Може ли Европа то преживјети, то ћемо видјети већ ове јесени и зиме. Значи, врло брзо. 

ГЛАС: Да ли очекујете да се направи нека нова Јалта?

ШАРИЋ: У Јалти 1945. године када се договарала нова карта Европе није сједио Адолф Хитлер. Нову Јалту могу направити само Руси, Кинези и друге земље БРИКС-а, никако западњачке глобалистичке елите. С њима не треба сједјети за истим столом. Никако. 

ГЛАС: Многи истичу да су Доналд Трамп и Ангела Меркел остали на власти да до овога не би дошло. Слажете ли се с њима?

ШАРИЋ: Мислим да би Ангела Меркел тешко могла спријечити сукоб у Украјини, али да Доналд Трамп није тако безочно и на кварно покраден на америчким изборима од стране Бајденоваца, украјинска марионета Володимир Зеленски и кијевска хунта би прихватили разумне приједлоге Русије и до свега овог не би дошло. У то сам увјерен. 

ГЛАС: Утисак је и како се све више намеће једно опасно једноумље, забрањују се поједини медији, блокирају статуси и објаве на друштвеним мрежама, шири мржња и једна невиђена русофобија. Да ли је ово доба о којем је писао Џорџ Орвел?

ШАРИЋ: И мене блокирају на друштвеним мрежама. Бришу и емисије на тему сукоба у Украјини. Све то потврђује да се већ налазимо у нечему још и горем и злокобнијем од свијета приказаног Орвеловим и Хакслијевим романима. Још од 2001. године и рушења кула “Близнакиња” у Њујорку, а посебно од пандемије вируса корона, непрестано се смањују грађанске слободе, а појачава надзор државе над грађанима. Глобалисти траже било какав изговор како би нешто ново наметнули. То сада можемо видјети и на примјеру украјинске кризе.

ГЛАС: Како гледате на све чешће и рекло би се безобзирније покушаје ревизије историје у Хрватској, посебно периода НДХ, те се тако пласирају тезе о “јасеновачком миту”; али и како су Срби починили геноцид током Другог свјетског рата те да су онда ту кривицу пребацили на леђа Хрвата?

ШАРИЋ: Треба нагласити да озбиљни хрватски историчари концентрациони логор Јасеновац, ипак, не сматрају митом, а неки су чак и књигама одговарали на та подметања. С друге стране, већ су за вријеме Југославије поједини хрватски аутори почели са релативизацијом логора Јасеновац што је од 1990. године прерасло у потпуно негирање једног од најмонструознијих геноцида у историји људског рода.

Данас је то негирање попримило и трагикомичне размјере, па ликови и квазиисторичари попут Стјепана Лозе чак тврде да су Срби у Другом свјетском рату вршили геноцид над Хрватима. То је као кад би Нијемци тврдили да су Јевреји у Аушвицу убијали нацисте.

Тај несретни Лозо је објавио и књигу гдје су му крунска открића о наводном “српском геноциду” она која је “пронашао” на хрватској Википедији која је од власника исте кажњена због ширења лажи и усташтва. Толико о томе. Трагикомично, зар не!

ГЛАС: Колико је опасна та прича у коју се све више укључују како поједине државне институције, академици и црква, те зашто “демократска” Европа то толерише?

ШАРИЋ: Најопасније јесте то што се у ту причу не укључују српске државне институције, академици, факултети. У Београду се раде докторати, да се мало нашалим, о тврдоћи столице пса “друга Тита”, а још нема књиге ни доктората који би се адекватно позабавио прегледом лажи и подвала о логору Јасеновац хрватске псеудохисториографије. На крају ћу то морати написати ја. Нема ми друге.

ГЛАС: Да ли се могу правити паралеле између Украјине и Хрватске?

ШАРИЋ: Наравно. О тим паралелама сам писао још као студент. Већ тада ми је било јасно да Украјинци свој идентитет граде не на афирмирању свог, него на негирању руског. То смо уосталом у много наврата могли видјети и на овим нашим просторима. И један велики дио хрватских институција, политичара и католичке цркве развија хрватски идентитет на србофобији, а  то не може добро завршити.

ГЛАС: Да ли је оно што се недавно десило на Косову обичан инцидент или почетак новог сукоба великих сила на простору Европе? Хоће ли Албанци започети рат да би на силу ушли у НАТО?

ШАРИЋ: Албанци су на Косову странци. Да будем прецизнији, дошли су у туђу кућу и у њој раде неред, пале цркве, протјерују домаћине, а за такво понашање “подговорени” су од стране појединих западних земаља.

Свака њихова акција, па и покушај провоцирања рата, доћи ће када и ако то западу буде одговарало. Само, треба нагласити да ово није Србија из 1999. године. Није Русија из 1999. године. Није ни Кина, а није ни Запад.

Ако Запад ипак изазове некакав рат могло би се десити да се Аљбин Курти, Вјоса Османи и екипа држе за крила НАТО авиона. Нешто слично смо прошле године гледали у Авганистану.

ГЛАС: Да ли пратите политичке неприлике у БиХ и покушаје да се направи некаква “грађанска” држава? Да ли је тако нешто реално и зашто дио међународне заједнице то подржава?

ШАРИЋ: Те западњачке вратоломије нек оставе за себе. Знамо како оне обично завршавају. БиХ мора остати држава два ентитета и три конститутивна народа, иако би боље било да су и Хрвати добили свој ентитет. Свако прегласавање једног од три народа, свако измишљање некаквих “грађаниста” води у велике кризе, а можда и озбиљне сукобе. Само су Република Српска и представник Хрвата у предсједништву којег су изабрали Хрвати гарант опстанка овакве БиХ. То је свето писмо које гарантује мир, стабилност и суживот. 

Тесла, Милановић и Србија

Хрватски предсједник Зоран Милановић, недавно је рекао како Никола Тесла има везе са Србијом као и Брус Ли. Шарић каже да ако Милановић не зна какве везе Тесла има са Србијом, да ли онда можда зна зашто су усташе од 1941. до 1945. поклале преко 100 његових ближих и даљих рођака? Зашто су посљедње Тесле протјерани 1995. у Србију? Зашто су му 1992. срушили споменик у Госпићу?

- Кад бих хтио бити као Милановић могао бих питати какве везе Тесла има са Хрватском? Родио се и крапински прачовек на простору данашње Хрватске, па није Хрват. Тесла се родио у Војној Крајини, административној јединици у којој су његови сународници, Срби, имали одређени вид аутономије. И да није било геноцида и етничког чишћења Теслиног народа и родбине у Хрватској, онда би било нормално да се Хрвати поносе Теслом. Али како су ти злочини дубоко узнемирујућа стварност онда свака прича о Теслином поријеклу мора почети с тим. Без обзира на све, добро је да се Хрвати поносе Теслом, али би било добро и да се стиде што у Смиљану више нема његових рођака - истакао је Шарић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.