Душан Пророковић за “Глас Српске”: Лоше процјене САД могу и Балкан увући у кризу

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” професор на Факултету за безбједност и дипломатију и научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду из Београда Душан Пророковић, наводећи да је због тога свашта могуће, па и да нас Вашингтон нерационалношћу и лошом процјеном сопствених потенцијала моћи “о јаду забаве”.

- Срећа у несрећи је што ми у том хибридном рату и даље нисмо неко од главних бојишта. Надам се да ће тако и остати. Иначе, ако буде отварања нових криза на Балкану, односно подгревања неких старих, ти процеси се неће моћи брзо завршити. Јер, њима неће имати ко да управља, а у условима тоталне антагонизације интереса западних и незападних центара моћи оне се могу продужавати у недоглед - истакао је Пророковић.

ГЛАС: Земље западног Балкана све више у свјетлу украјинске кризе постају предмет интересовања великих западних  сила. Од Србије се тражи да посијече енергетску грану на којој сједи, али и да призна КиМ. Ништа боља ситуација није ни када је у питању БиХ. Зашто су Београд и Бањалука толики трн у оку Берлина и Вашингтона?

ПРОРОКОВИЋ: Када је у питању Њемачка, њени геополитички интереси на Балкану се огледају у даљем фрагментирању овог простора и стварању зависних државоликих творевина. При томе, за њих је српски фактор дио проблема, а не дио решења. У дугом историјском континуитету ту се ништа није мењало. Само, цела ова прича око Украјине показала је да Немачка представља тек регионалну силу, важну за Европу, али и ништа више од тога. Кључну реч воде и даље САД. Оне су најзначајнији екстерни актер регионалне безбедности. Тек након њих, из овог западног дела света долазе по јачини свог утицаја Британци, па су на трећем месту Немци.

ГЛАС: Што се тиче САД, рекли сте да је све видљивије да њихова моћ више није толико велика и да она “калира”.

ПРОРОКОВИЋ: Они то неће да признају, а политичари који су деценијама школовани да на свет гледају само из једног угла, а затим и селектирани да припомогну остваривању америчких интереса на Балкану, то и не могу да виде. Кажу у Војводини: велика је за мачора говеђа глава! САД више нису тигар у међународним односима, како је то било рецимо пре двадесет година, већ мачор. Можда најкрупнији у целом свету, али ипак ништа различит од осталих. Кризе у свету отварају се једна за другом, хибридни рат између САД и незападних актера одиграва се на више фронтова, Украјина је само један фронт. Велика је ова говеђа глава за њих.

ГЛАС: У све више европских држава, од Чешке, Италије и Шпаније, до Француске и Њемачке организују се социјални протести због све теже ситуације у којој се налазе грађани ових држава. Да ли је ово само почетак, те колико овакви и слични протести могу промијенити политику ових земаља према санкцијама Русији, које су им се попут бумеранга вратиле?

ПРОРОКОВИЋ: Протеста ће тек бити. Зато што је све ово што гледамо само почетак велике, свеобухватне и свепрожимајуће кризе. Инфлација се захуктава, енергетска безбедност Европе није осигурана, а мере које су предузели немају ефекта.

Кризе би било и без рата у Украјини, ово што гледамо последица је пренапумпаног балона, безобзирног штампања долара и евра претходних десет година, дељења кредита без покрића на свакојаке лудорије, од ветропаркова који не производе струју, до изградње путева којима се нико не вози. Логично, сада се за кризу оптужује Русија, као што се пре две године одговорност пребацивала на пандемију. Али, узроци кризе су другачији, дубљи и комплекснији.

Ипак, и поред тога што ће протеста бити, политика према Русији неће се мењати. Санкције се уводе лако, али се укидају тешко. У рат се понекад улази лако, али се из њега излази тешко. ЕУ је, под притиском САД, дефинисала високе услове за промену политике према Русији. Ти услови у реалним околностима неће бити испуњени. Како очекивати да Руси врате Крим? Или Херсон? Тако да нема ни повлачења санкција, нити изласка из рата. Постоји и један формални проблем за ЕУ. Санкције се успостављају консензусом. Дакле, довољно је да Естонија или Летонија буду против укидања санкција и да онда то зароби политику целокупне ЕУ. Зато очекујем да се ове појединачне кризе споје у једну - кризу функционисања ЕУ.

ГЛАС: Амерички избори за Представнички дом Конгреса и трећину Сената биће одржани у новембру ове године. Уколико демократе изгубе већину у ова два тијела, може ли то промијенити однос САД према Русији и рату у Украјини.

ПРОРОКОВИЋ: Ни ту никаквог брзог заокрета неће бити. Очекује се да демократе изгубе, очекује се чак и да републикански кандидат, највероватније Доналд Трамп, лагано победи на председничким изборима 2024. године. Али, опет, чак и да се све то деси, чак и да постоји намера да се искрено разговара о стратешкој стабилности са Русијом те 2024. године, питање је колико то може брзо ићи.

ГЛАС: Зашто?

ПРОРОКОВИЋ: Председник САД, без обзира ко то био, трудиће се да сачува што је могуће више америчких интереса у Европи. То значи и да једноставних решења неће бити, а о оним комплексним мора се дуго разговарати. Велико је питање и како ће свет изгледати те 2024. имајући у виду активности Шангајске организације за сарадњу (ШОС) и БРИКС-а.

Такође, у САД је очигледна поларизација која нема везе са Украјином или Русијом. Има везе са системом вредности, наметањем решења из Њујорка и Калифорније свима осталима. Барем половина САД, ако не и више не гледа благонаклоно на геј параде и родну равноправност, само је у условима полузатвореног политичког система, којим доминирају две партије, било практично немогуће испољити то незадовољство.

Са оном првом победом Трампа и то је промењено. Од тада више ништа није исто. И на овим и на наредним председничким изборима пре свега ће се показати те разлике, диференцијације и незадовољства која постоје на унутрашњем плану.

ГЛАС: Да ли неке позитивне помаке у свијету може донијети новембарски самит земаља Г20 у Индонезији?

ПРОРОКОВИЋ: Већ видимо позитивне помаке након последњег самита ШОС-а. Очекујем да се то настави и у Индонезији. Новинари ће бити фокусирани на питање Украјине и могуће несагласје око тога које ће се показати између западних и незападних актера. Но, ови незападни актери ће у Индонезији још једанпут имати прилику да директно разговарају о стварању алтернативног финансијског, трговинског и кредитног система. Све иде у том правцу.

ММФ и Светска банка више неће детерминисати међународне финансијске токове, као ни западне мултинационалне корпорације. Убрзано се иде ка дедоларизацији светске економије. Наравно, за САД и ЕУ ово не одговара, али за мале државе такав приступ може бити спасоносан. Добија се могућност избора, отвара маневарски простор за вођење самосталне спољне политике, притисак ће бити ако не мањи, оно макар подношљивији.

ГЛАС: Многи сматрају да једино Америка и Велика Британија могу окончати рат у Украјини. Зашто то не учине? Који су њихови финансијски, а који политички мотиви да то ипак још увијек не ураде и до које границе су ове двије земље спремне ићи, поготово јер и њих тресе велика економска криза?

ПРОРОКОВИЋ: Само САД могу завршити рат. Велика Британија, показало се то на бројним примерима, може само покварити договор или утицати на нека конкретна решења, али нема капацитет да начелно утиче на окончање сукоба. Велику Британију, посебно њену дипломатију, не треба никада отписивати, то су векови искуства и акумулираног знања, али не треба је ни прецењивати. Између осталог и због кризе у којој се налази кабинет Лиз Трас.

Са овом гарнитуром на власти САД неће брзо завршавати рат. Превише су они инвестирали у тај рат да би га тако брзо окончали. Они ће још неко време наоружавати украјинске снаге, како би успорили руску акцију и купили време. Шта могу у том периоду куповине времена учинити? Не знам. Можда могу покушати да организују пуч у Москви, тиме се озбиљно баве. Можда могу покушати да натерају Русију на употребу нуклеарног оружја. И тиме се озбиљно баве. Можда могу организовати неке саботаже по самој Русији како би демотивисали јавно мњење на давање подршке Путину. Варијанти шта могу је много, али су то само претпоставке. Њихов првобитни план о најпре изолацији Русије у међународним односима, а затим и њеној дестабилизацији изнутра је пропао. Зато се сада не бавимо разрадом тог плана, већ претпоставкама.

ГЛАС: Како објашњавате и отклон који су поједине арапске земље направиле од САД, ту прије свега мислим на Саудијску Арабију?

ПРОРОКОВИЋ: И Саудијска Арабија и неке друге арапске земље беспоговорно су следиле САД у Сирији, Авганистану, Ираку. Шта су тиме добили? У Сирији пораз, у Авганистану повлачење, у Ираку хаос који угрожава регионалну безбедност.

Последње сукобљавање са САД поред свега има још један разлог. Бајден је желео да терет кризе пребаци на Саудијску Арабију и остале произвођаче нафте. А све под изговором да је циљ смањење прихода за Русију која такође пуни буџет продајом нафте. Америчке Федералне резерве су још у мају подигле референтне каматне стопе покушавајући тако да обуздају инфлацију. Међутим, за обуздавање инфлације њима је потребно и да цене енергената остану на ниском нивоу.

Зашто би Саудијци пристајали да продају нафту јефтино и тако обарају инфлацију у САД? Па њима економија зависи од цене нафте. Уосталом, нису они направили кризу у САД, нису ни дужни да је решавају. Бајден се сада љути на Ријад, прети им преиспитивањем односа, помињу се и неке санкције. Ипак, отворено је питање легитимитета таквих Бајденових поступака. Свако се руководи својим интересима.

Нови поредак

ГЛАС: Како гледате на одлуку Турске да не прати потезе Брисела, Вашингтона и Лондона, на везе Москве и Техерана, али и досадашњу резервисаност и уздржаност Кине када је у питању рат у Украјини?

ПРОРОКОВИЋ: Апсолутно логично понашање, не само Турске и Кине, већ и свих осталих незападних актера. У незападном делу света овај сукоб се доживљава као рат Русије против САД. Зашто би било ко стајао на страну САД? Је л' им можда дугују нешто? Поготово Ердоган, којег је ЦИА покушала да свргне државним ударом. Слабљењем САД отвара се простор за успостављање мултиполарног поретка и ту сада свако тражи своју прилику. Неко у регионалним, а неко у глобалним оквирима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.