Драго Пилсел, хрватски публициста и теолог, за “Глас Српске”: Колинда је катастрофа, а Милановић је мање зло

Вељко Зељковић
Драго Пилсел, хрватски публициста и теолог, за “Глас Српске”: Колинда је катастрофа, а Милановић је мање зло

Први круг предсједничких избора у Хрватској одржаће се 22. децембра. Према посљедњим анкетама, међу највећим фаворитима је и даље актуелна предсједница Колинда Грабар-Китаровић која се, након прилично контроверзног првог, бори за други мандат.

Ту је и некадашњи шеф СДП-а Зоран Милановић, којег прати хипотека лоше владе која није знала да искористи тренутак хрватског уласка у ЕУ. И као трећи ту је радикално десном политичком крилу близак пјевач-предузетник Мирослав Шкоро, чији би долазак на Пантовчак појачао амбиције потиснуте тврде деснице да се врати на врх ХДЗ-а. Посљедње анкете дају нешто већу предности Грабар-Китаровић и Милановићу. Али, тешко је прогнозирати резултат јер оне не обухватају гласаче изван Хрватске, а не знамо ни како “дишу” досадашњи апстиненти, који би могли одлучити изборе - каже хрватски новинар, писац и теолог Драго Пилсел.

У наставку интервјуа за “Глас Српске” Пилсел, који није омиљен у дијелу екстремне домаће јавности због своје искрености и отвореног називања ствари правим именом, анализирао је досадашњу изборну кампању предсједничких кандидата, али и објаснио зашто сматра да су ћирилични билборди Српског народног вијећа “добра фора и кампања са зрном соли”. На крају је открио и како је од младића одгојеног у духу усташке идеологије постао ангажовани антифашиста, те појаснио зашто је суочавање са прошлошћу кључ за суживот свих народа на простору Балкана. 

ГЛАС: Бивши предсједник Хрватске Иво Јосиповић је изјавио да Грабар-Китаровић срамоти државу и себе. Како је Ви доживљавате и како бисте описали њене противкандидате?

ПИЛСЕЛ: Недавно у Осијеку се добро видјело да она не влада  собом. Као и љетос у Книну када је била алкохолизована. У телевизијској дебати је дала до знања да су јој тајне службе корумпиране, па се питам шта је она уопште радила посљедњих пет година. Жена је катастрофа. Жељела би докторирати политичке науке, а не разумије појам “грађанин”. А да не говоримо о њеном тумачењу да је Хрватска била “с оне стране” гвоздене завјесе, дакле са земљама Варшавског пакта, што је тотално непознавање историје и политички идиотизам. Милановић ће добити мој глас јер је то сада за многе у Хрватској потреба да се бира “мање зло”.

Шкоро је мутикаша који је добио све што има захваљујући ХДЗ-у, против којег сада, на таласу нове националистичке хистерије, јако расте. Има та екстремна десница јасан програм враћања на врх ХДЗ-а. Шкоро је њихов тројански коњ.

ГЛАС: Како бисте оцијенили њихову досадашњу предизборну кампању, која је била праћена и запаљивим изјавама? Актуелна предсједница је величала лик и дјело Слободана Праљка, Шкоро је најавио да ће прекопати Јасеновац...

ПИЛСЕЛ: Кампања је била циркус и црнило. Изборна кампања с Ивом Јосиповићем 2009, када сам радио аналитику у његовом изборном штабу, мрачна је за ово што видимо сада - “флат телевизор високе резолуције у боји”. Колинда Грабар-Китаровић је ушетала у средњу Босну и као у најцрње Туђманово вријеме казала тамошњим Хрватима из околине Бугојна да их поздравља “као њихова предсједница”.

ГЛАС: Да ли и зашто ове приче и даље “пале” код гласача? Да ли се на овај начин покушава скренути пажња са других проблема у држави?

ПИЛСЕЛ: Имамо пола становника који су “де факто” политички неписмени и већина не схвата стварност. Већ трећи пут у својој историји Хрватска се налази пред истим изазовом. Битка с лоповлуком који је повезан с политиком претвара се у бити или не бити цијеле државе. Године ХДЗ-ове власти ултимативно су је заоштриле. Препуцавања око тога ко је гдје био деведесетих, ко је волио, а ко издао Туђмана, ко је водио још нерођену дјецу у тек реинтегрисани и Хрватској враћени Вуковар, а ко је у то вријеме тамбурао по Америци, само су покушај да се утакмица скрене у небитно. Антикорупциону реторику у посљедњој фази кампање кренули су да усвајају и кандидати којима досад није била у фокусу. Тако Зоран Милановић тврди да је лоповлук највећи проблем државе.

ГЛАС: Какву би спољну политику требало да води будући хрватски предсједник када је у питању БиХ?

ПИЛСЕЛ: Као прво рецимо основно, Хрватска нема спољну политику према БиХ. Она је, да се не лажемо, само интерно питање ХДЗ-а који третира Хрвате из БиХ као мањину или дијаспору. Заиста је дошло вријеме да опозиција артикулише једну нову политику. БиХ није Монголија и Сарајево није Улан Батор. Нажалост, бојим се да Хрватска неће искористити своје предсједавање Европској унији како би промовисала европски пут БиХ.

ГЛАС: Српско народно вијеће спровело је кампању под именом “Да се боље разумијемо”. Недавно сте изјавили да се ради о “доброј фори и кампањи са зрном соли”.

ПИЛСЕЛ: То је једна од најпаметнијих и најбоље конципираних медијских и политичких кампања у новијој Хрватској. Колико год то звучало неутемељено у нашој стварности, Срби су грађани Хрватске, једнаки у својим обавезама, али и својим правима са суграђанима свих народа и вјера.

Уставни закон о правима националних мањина, ратификовање Оквирне конвенције за заштиту права националних мањина, Европска повеља о регионалним или мањинским језицима и низ других аката нису били довољни да би остварили своје људско право на употребу матерњег језика и ћириличног писма. Управо је зато СНВ покренуо кампању за нормализовање употребе ћириличног писма. И врло је важно да се том кампањом ћирилица враћа хрватској култури јер је она и наше писмо, што је подсјетила и Хрватска академија науке и умјетности.

ГЛАС: Ови билборди са ћириличним порукама нашли су се на мети вандала. Љетос смо имали и напад у Уздољу код Книна, а били смо свједоци и нових изјава које опет повезују Србе и врбе. Шта учинити да би се ово промијенило?

ПИЛСЕЛ: Ваља не одустати од универзализма. Шта је суштина национализма или националног колективизма и шта је суштина индивидуализма, најбоље је описао велики српски и свјетски филозоф Радомир Константиновић у својој култној књизи “Филозофија паланке”, али и у осталим својим дјелима.

Насупрот национализму, ја се позивам на папу Ивана Павла Другог, који на загребачком хиподрому прије 25 година рече да ће се у сарадњи и солидарности народи Балканског полуострва моћи суочити с многим проблемима и ријешити их. Добро народа на Балкану има само једно име - мир! Зар не би била недопустива дволичност понављати “Оче наш” док се гаје осјећаји срџбе и зависти или чак намјере насиља и освете?

ГЛАС: Један сте од ријетких хрватских новинара који је указивао на злочине над Србима у операцији “Олуја”. У знак солидарности према тим жртвама, али и када се кренуло са разбијањем ћириличних табли у Вуковару, потписивали сте се именом Јован. Да ли сте због тога имали проблема?

ПИЛСЕЛ: Стандардне ствари: пријетње смрћу, увреде… Ништа посебно. Било је теже деведесетих. Тада, због мог ангажмана након “Олује”, био сам приморан да напустим земљи и три године сам се склонио у Сарајеву.

ГЛАС: Како гледате на готово сталне покушаје да се изједначи антифашистички и усташки покрет, да се рехабилитује НДХ, али и поистовијете Јасеновац и Блајбург?

ПИЛСЕЛ: Гледам на то као на потребу да се напише једна боља верзија историје, али и као дио раста фашистичких тенденција у Европи. Заговарам аутокритику у редовима антифашиста и љевичара. Пуно је ту људи страдало у осветама након краја рата 1945. Моја супруга, Њемица, има по оцу поријекло из Ердевика, општина Шид. Тамо су пометени сви Нијемци. Њена бака с малом бебом, оцем моје супруге, једва је остала жива након проласка кроз комунистичке логоре. Пазите, ја не изједначавам фашизам и комунизам, само тражим трезвено читање историје. Треба нам искрено и свестрано суочавање с прошлошћу.

ГЛАС: Како коментаришите то што хрватски католички бискупи нису још увијек отишли и обавили чин покајања у самом Јасеновцу, као што су то учиниле папе у Аушвицу?

ПИЛСЕЛ: Иако су кардинал Бозанић и неки бискупи били у Јасеновцу, имате право, јаких и јасних геста кајања као оних у Аушвицу нема. Знам да владика западнославонски Јован Ћулибрк и бискуп пожешки Антун Шкворчевић раде на томе. Али, тешко ћемо добити бискупе у Јасеновцу на начин који одговара док се буде говорило о 700.000 убијених. Та бројка није поткријепљена научним истраживањима. Подсјећам на изјаву коју ми је дао владика Јован када је рекао да је задовољан тиме што су Музеј жртава геноцида у Београду и Јавна установа Спомен-подручје Јасеновац сагласне око добијених података. Према тим подацима та бројка се креће између 80.000 и 100.000 људи.

ГЛАС: Одрасли сте у породици усташких емиграната, у чију је кућу у Аргентини долазио и Анте Павелић. Како је уопште дошло до тога да од младића одгојеног у духу усташке идеологије постанете ангажовани антифашиста?

ПИЛСЕЛ: Мало је ту простора да се на то одговори. Почело је 1978. Било ми је 16 година. Један ме је аргентински свештеник, колега садашњег папе Фрање, питао до када ћу радним даном бити борац за људска права, а викендом хрватски фашиста. Током теолошког школовања које је почело у марту 1986. сам то себи појаснио. Иако нисам то тада знао артикулисати, ја сам доласком из Аргентине у мају 1989. већ био спреман за потпуну деусташизацију. Почетком 1992. године сам већ јасно био противник тадашњег Туђмановог режима.

ГЛАС: Да ли је кључ свега у суочавању са прошлошћу?

ПИЛСЕЛ: Да, ако се томе приступа отвореног срца. Да ја нисам заиста пожелио обгрлити Србе и да сада, рецимо, немам искуство побратимљења с митрополитом загребачко-љубљанским Порфиријем, којем је стало да загрли Хрвате, то ново, помирено друштво које желимо створити, а које промовише папа Фрањо - друштво солидарности - остало би далеко од нас.

Битна је та филозофија загрљаја. Мени то значи да кад улазим у џамију тамо налазим Духа светога, а када улазим у православни храм, ја заиста вјерујем да улазим у мој храм јер Христ, наш спаситељ, је један и ми смо једно у Христу.

Биографија

Драго Пилсел је рођен 1962. у Аргентини. У Хрватску је дошао половином 1989. године. Након нестанка брата Бранка, припадника ЗНГ-а, 1991. напушта свештенички позив и придружује се истој јединици. У марту 1992. се враћа на студије филозофије и теологије, које успјешно завршава. Међу првима је проговорио о ратним злочинима над Србима након операције “Олуја”. Писао је за многе хрватске, али и свјетске часописе, а аутор је и уредник бројних књига, међу којима је и биографија папе Фрање. Учествовао је у предсједничким кампањама Иве Јосиповића. Главни је уредник и колумниста портала “autrograf.hr”.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана