Божидар Форца: НАТО ће направити нови Берлински зид у Кијеву

При томе је “напад” на Кијев био само маска како би се заварале украјинске снаге. Међутим, показало се како је велика слабост читаве ове војне операције било то што руска техника није могла бити довољна да се задрже положаји и натјера Украјина на капитулацију.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” генерал-мајор у пензији и бивши начелник Управе за стратегијско планирање Војске Србије Божидар Форца, наводећи како се то уосталом показало и приликом посљедње украјинске контраофанзиве у регији Херсон.

- Иако сматрам како је све то помало медијски пренадувано, Русија је реаговала проглашавајући делимичну мобилизацију нових снага како би освежила постојеће на терену и учврстила досадашње положаје. Био је то логичан потез. Да би Русија завршила започето у Украјини, мора омасовити своју пешадију, што сада и ради. И Запад треба озбиљно да схвати Путина када он каже да се не ради о блефу - каже Форца анализирајући посљедње потезе Кремља, али и реакције са Запада.

У наставку овог разговора он се осврнуо и на то колико је с обзиром на све околности реалан и нуклеарни рат, евентуалном сценарију за “подјелу” Украјине који би пратила изградња “кијевског зида”, највећим добитницима и губитницима,  успостављању нове жељезне завјесе, али и колико би успјех или неуспјех Русије у Украјини могао утицати на националне интересе српског народа у региону.  На крају се осврнуо и на стварање неког новог мултиполарног свијета, његовим границама, али и новим потенцијалним глобалним жариштима. 

ГЛАС: Током викенда биће одржани референдуми о осамостаљивању ЛНР, ДНР, те Запорошке и Херсонске регије. Да ли ово значи да са Украјином више неће бити разговора након што се ове републике и друге територије придруже Русији?

ФОРЦА: То је сада тај други процес који Кремљ планира спровести. Русија је у претходном периоду покушавала да се доследно придржава међународног права. Она је прво признала Доњецк и Луганск као републике. Ово је урађено јер према члану 51. повеље Уједињених нација на тај начин оне су имале право на самоодбрану и могле су да позову друге државе у помоћ. Путин се одазвао овом позиву.

С друге стране, право на самоопредељење, то је једна измишљена категорија у међународном праву која се примењује у зависности на коју ногу устану моћници. Негде то важи, негде не. Типичан пример је српски народ, једином ком то право није дато током 90-тих. И сада му се то оспорава.

Москва и данас покушава да се придржава међународног права иако је сукоб између Истока и Запада отишао предалеко. Кремљ шаље недвосмислене поруке да неће одустати од својих најављених циљева и намера. На том путу им стоји Америка.    

ГЛАС: Колико је реална пријетња од нуклеарног рата?

ФОРЦА: Та претња је отворена и велика. Подсетио бих да је Русија током прошле године донела стратегију безбедности у којој је јасно обелоданила који су то национални интереси ове земље, приоритети, али и највеће потенцијалне претње. У том документу стоји да уколико на било који начин буде угрожен суверенитет и интегритет земље, Русија ће на исте одговорити енергично. Није искључена ни употреба нуклеарног оружја. И то никако не треба искључити као једну од опција уколико западне земље наставе са својом политиком да Русију баце на колена.

ГЛАС: Да ли може доћи до НАТО интервенције у Украјини или је ово само увод у даље подјеле ове земље? Бивши министар спољних послова Румуније недавно је рекао како се Украјина налази у оквиру граница које нису природне, те да се њене територије морају уступити и Румунији, Мађарској и Пољској?

ФОРЦА: Мислим да је такав сценарио мало могућ, бар што се тиче другог дела вашег питања. Што се тиче првог дела, својевремено сам написао једну анализу под називом “Кијевски зид”, у којој сам проценио да би Запад, ту наравно мислим на НАТО, у једном тренутку могао да под изговором одбране Украјине од руске агресије изврши инвазију на ову бившу совјетску републику са западне стране и “сусретне” се са Русијом негде на Дњепру. Зато сам и написао како би се некадашњи Берлински зид могао померити на ову реку, односно у околину града Кијева. То би могла бити нова граница између неког новог света који се прави. Мислим да овакав развој ситуације није нимало немогућ. 

ГЛАС: Постоји један стара изрека, неком рат, неком брат. Ко највише профитира из ове ситуације?

ФОРЦА: Из ове ситуације највише профитира САД из безбедне заветрине. Пре свега јер су успеле да истерају Русију из Европе, те покоре и под своју контролу ставе земље Европске уније. То је уосталом садржано у циљевима НАТО савеза о којима је први пут говорио британски лорд Исмај, први генерални секретар. Он је још тада говорио о три циља која су након избијања украјинске кризе и остварена, јер је Русија протерана са европског континента и сабијена према Азији. Наравно, међу тим циљевима је и распарчавање Русије. Један од добитника у овој глобалној геополитичкој игри је и Кина, јер ће се Русија, без обзира на своје ресурсе, морати значајно приближити Пекингу коме то одговара и због кризе око Тајвана.

ГЛАС: Како ће се све одразити на земље западног Балкана, прије свега Србију и Српску?

ФОРЦА: Биће тешко, јер је у току стварање нове гвоздене завјесе, како су је некада звали Винстон Черчил и “западњаци”. Она ће сада бити изграђена од стране Вашингтона, Брисела и Лондона према Русији и ићи ће од Балтика, преко Атлантика, до Црног мора и наравно захватиће и просторе западног Балкана, па самим тим и Србију и Српску, што ће руководствима из Београда и Бањалуке знатно отежати настојања да очувају своје националне интересе. Уместо Европске уније, прави се НАТО Европа.

ГЛАС: На Србију се врши све већи притисак да на “одложено” призна Косово. Помиње се примјер Источне и Западне Њемачке?

ФОРЦА: Они који то предлажу изузетно су склони малверзацијама. Присетимо се само како су преварили Михаила Горбачова, обећавајући да се НАТО након рушења Берлинског зида неће даље ширити према Русији. И шта се десило?! Прво је уједињена Немачка ушла у овај савез, а онда је настављено и са даљим померањем црвених линија према истоку. Дакле све што Запад обећа је лудом радовање. То да ће они помоћи Србији да потекне мед и млеко, да што прије уђе у ЕУ - од тог нема ништа. Србија би само изгубила део своје територије и на тај начин легитимисала НАТО агресију 1999. године, политичко-правну реалност на КиМ, како је називају на Западу. Србија то не може урадити.

ГЛАС: Колико ти притисци имају везе и са Русијом, односно паралелама између Донбаса и Косова?

ФОРЦА: То је систем спојених судова. Какав ће исход рата у Украјини бити директно ће одредити и нашу судбину – Србије и Републике Српске. “Удариће” они и на БиХ, са жељом да што више сабију српски простор. Присетимо са Самита НАТО-а у Мадриду, када је будућност БиХ посебно апострофирана у пакету са Украјином и Грузијом, на тај начин охрабрујући бошњачке странке да наставе са својом досадашњом антисрпском и унитаристичком политиком.   

ГЛАС: Како гледате на иницијативу француског предсједника Емануела Макрона да се формира Европска политичка заједница?

ФОРЦА: Да се мало сликовито изразим, Француска је “цинцулатор” у ЕУ од њеног формирања па све до данас. Такође, познато је да се Париз и Вашингтон баш нешто и “не миришу”. Они су први уништили Европску заједницу 1954. године, али се касније и успротивили доношењу Устава ЕУ. Увек су ишли лево-десно, немајући јасну политику. И од овог Макроновог предлога нема много вајде и користи, поготово јер је Америка загосподарила ЕУ и на крају ће бити како они кажу.

ГЛАС: Вашингтон је одлучио да издвоји неколико милијарди долара за војну помоћ балканским земљама како би се оне, како су истакли, отргнуле од руске пријетње. Шта се у ствари крије иза ове помоћи?

ФОРЦА: Све је јасно. И то није ништа чудно. Америка финансира “своје земље” које су чланице НАТО или ће то постати, јер они тако желе. И није чудо што је из тог пакета изузета Србија, јер став Београда по том питању веома јасан. Слањем ове помоћи они у ствари бацају своје сидро у тим земљама.   

ГЛАС: Представнички дом САД је предложио усвајање закона према ком би се казнили сви они који у БиХ руше Дејтон. Да ли се на овај начин припрема алиби и терен за нови интервенционизам? 

ФОРЦА: Сигурно. Доносе законе којима, наводно, изражавају бригу за будућност БиХ, а у ствари праве себи алиби да могу кажњавати непослушне. Када кажем непослушне, ту мислим на оне који се противе њиховој спољној политици. И то је јасно ко дан. Знају и у Америци да је Кристијан Шмит нелегално постављен на место високог представника. Знају и да су његове могућности ограничене. Због тога се предлаже и овај закон, како би се из Вашингтона доносиле одлуке, које би требало да одреде евроатлантску будућност БиХ.  

ГЛАС: Прије пар дана Иран је потписао уговор о приступању Шангајској организацији која окупља више од половине човјечанства. Ствара ли се неки нови мултиполарни свијет у ком ће се моћ полако, али сигурно селити са запада на исток?

ФОРЦА: Ја тај нови поредак зовем мултипорализовани биполаризам. То појединим аналитичарима звучи контрадикторно. Али, очигледно је да се опет ствара биполарни свет у ком су једни за Америку, а други против. Ови “други” су Кина, Русија, Иран.... Све иде у правцу стварања једног кластерског света. Видећемо коме ће се муслимански свет прикључити.  

ГЛАС: Све више се кува и у Индопацифику, између Кине и Тајвана. Да ли је ту ново мјесто сукоба Америке и Кине? Предсједник Си Ђинпинг је истакао како војска треба да се фокусира на припрему за стварна ратна дејства.

ФОРЦА: Русија и Кина су у националној стратегији САД означене као непријатељске земље и главни противници. Русија је прва на тапету, али доћи ће ред и на Кину која је највећи светски економски ривал Америци. Дижући “крила” Тајвану, Пентагон у ствари жели минимизирати њен утицај у том региону. Желе спречити њену даљу економску експанзију. Зато је кинески пројекат “Појас и пут” толики трн у оку Запада. Он се све више “минира” широм света. Балтичке земље су већ изашле из њега, а очекује се да ускоро то уради и Румунија. Ипак, мишљења сам да у скорој будућности није могућ војни сукоб САД и Кине, али није искључено да се ови односи Вашингтона и Пекинга додатно продубе.   

Руска зима

ГЛАС: Овај сукоб прати и велика економска и енергетска криза. Шта мислите како ће изгледати ова зима у ЕУ и може ли она преживјети високу инфлацију и мањак енергената?

ФОРЦА: Тешко ће све то преживети без руских енергената. Проћи ће ова зима, али шта ће бити наредне. Природно је да Русија и Европа сарађују. Али то је уз “помоћ” Америке обесмишљено и нарушено. Ипак, верујем да ће и поред наметнутих великих антагонизама у наредном периоду морати доћи до неке врсте сарадње појединих европских земаља и Русије, ако ништа друго онда преко посредника.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.