Božidar Forca: NATO će napraviti novi Berlinski zid u Kijevu

Pri tome je “napad” na Kijev bio samo maska kako bi se zavarale ukrajinske snage. Međutim, pokazalo se kako je velika slabost čitave ove vojne operacije bilo to što ruska tehnika nije mogla biti dovoljna da se zadrže položaji i natjera Ukrajina na kapitulaciju.

Kaže ovo u intervjuu za “Glas Srpske” general-major u penziji i bivši načelnik Uprave za strategijsko planiranje Vojske Srbije Božidar Forca, navodeći kako se to uostalom pokazalo i prilikom posljednje ukrajinske kontraofanzive u regiji Herson.

- Iako smatram kako je sve to pomalo medijski prenaduvano, Rusija je reagovala proglašavajući delimičnu mobilizaciju novih snaga kako bi osvežila postojeće na terenu i učvrstila dosadašnje položaje. Bio je to logičan potez. Da bi Rusija završila započeto u Ukrajini, mora omasoviti svoju pešadiju, što sada i radi. I Zapad treba ozbiljno da shvati Putina kada on kaže da se ne radi o blefu - kaže Forca analizirajući posljednje poteze Kremlja, ali i reakcije sa Zapada.

U nastavku ovog razgovora on se osvrnuo i na to koliko je s obzirom na sve okolnosti realan i nuklearni rat, eventualnom scenariju za “podjelu” Ukrajine koji bi pratila izgradnja “kijevskog zida”, najvećim dobitnicima i gubitnicima,  uspostavljanju nove željezne zavjese, ali i koliko bi uspjeh ili neuspjeh Rusije u Ukrajini mogao uticati na nacionalne interese srpskog naroda u regionu.  Na kraju se osvrnuo i na stvaranje nekog novog multipolarnog svijeta, njegovim granicama, ali i novim potencijalnim globalnim žarištima. 

GLAS: Tokom vikenda biće održani referendumi o osamostaljivanju LNR, DNR, te Zaporoške i Hersonske regije. Da li ovo znači da sa Ukrajinom više neće biti razgovora nakon što se ove republike i druge teritorije pridruže Rusiji?

FORCA: To je sada taj drugi proces koji Kremlj planira sprovesti. Rusija je u prethodnom periodu pokušavala da se dosledno pridržava međunarodnog prava. Ona je prvo priznala Donjeck i Lugansk kao republike. Ovo je urađeno jer prema članu 51. povelje Ujedinjenih nacija na taj način one su imale pravo na samoodbranu i mogle su da pozovu druge države u pomoć. Putin se odazvao ovom pozivu.

S druge strane, pravo na samoopredeljenje, to je jedna izmišljena kategorija u međunarodnom pravu koja se primenjuje u zavisnosti na koju nogu ustanu moćnici. Negde to važi, negde ne. Tipičan primer je srpski narod, jedinom kom to pravo nije dato tokom 90-tih. I sada mu se to osporava.

Moskva i danas pokušava da se pridržava međunarodnog prava iako je sukob između Istoka i Zapada otišao predaleko. Kremlj šalje nedvosmislene poruke da neće odustati od svojih najavljenih ciljeva i namera. Na tom putu im stoji Amerika.    

GLAS: Koliko je realna prijetnja od nuklearnog rata?

FORCA: Ta pretnja je otvorena i velika. Podsetio bih da je Rusija tokom prošle godine donela strategiju bezbednosti u kojoj je jasno obelodanila koji su to nacionalni interesi ove zemlje, prioriteti, ali i najveće potencijalne pretnje. U tom dokumentu stoji da ukoliko na bilo koji način bude ugrožen suverenitet i integritet zemlje, Rusija će na iste odgovoriti energično. Nije isključena ni upotreba nuklearnog oružja. I to nikako ne treba isključiti kao jednu od opcija ukoliko zapadne zemlje nastave sa svojom politikom da Rusiju bace na kolena.

GLAS: Da li može doći do NATO intervencije u Ukrajini ili je ovo samo uvod u dalje podjele ove zemlje? Bivši ministar spoljnih poslova Rumunije nedavno je rekao kako se Ukrajina nalazi u okviru granica koje nisu prirodne, te da se njene teritorije moraju ustupiti i Rumuniji, Mađarskoj i Poljskoj?

FORCA: Mislim da je takav scenario malo moguć, bar što se tiče drugog dela vašeg pitanja. Što se tiče prvog dela, svojevremeno sam napisao jednu analizu pod nazivom “Kijevski zid”, u kojoj sam procenio da bi Zapad, tu naravno mislim na NATO, u jednom trenutku mogao da pod izgovorom odbrane Ukrajine od ruske agresije izvrši invaziju na ovu bivšu sovjetsku republiku sa zapadne strane i “susretne” se sa Rusijom negde na Dnjepru. Zato sam i napisao kako bi se nekadašnji Berlinski zid mogao pomeriti na ovu reku, odnosno u okolinu grada Kijeva. To bi mogla biti nova granica između nekog novog sveta koji se pravi. Mislim da ovakav razvoj situacije nije nimalo nemoguć. 

GLAS: Postoji jedan stara izreka, nekom rat, nekom brat. Ko najviše profitira iz ove situacije?

FORCA: Iz ove situacije najviše profitira SAD iz bezbedne zavetrine. Pre svega jer su uspele da isteraju Rusiju iz Evrope, te pokore i pod svoju kontrolu stave zemlje Evropske unije. To je uostalom sadržano u ciljevima NATO saveza o kojima je prvi put govorio britanski lord Ismaj, prvi generalni sekretar. On je još tada govorio o tri cilja koja su nakon izbijanja ukrajinske krize i ostvarena, jer je Rusija proterana sa evropskog kontinenta i sabijena prema Aziji. Naravno, među tim ciljevima je i rasparčavanje Rusije. Jedan od dobitnika u ovoj globalnoj geopolitičkoj igri je i Kina, jer će se Rusija, bez obzira na svoje resurse, morati značajno približiti Pekingu kome to odgovara i zbog krize oko Tajvana.

GLAS: Kako će se sve odraziti na zemlje zapadnog Balkana, prije svega Srbiju i Srpsku?

FORCA: Biće teško, jer je u toku stvaranje nove gvozdene zavjese, kako su je nekada zvali Vinston Čerčil i “zapadnjaci”. Ona će sada biti izgrađena od strane Vašingtona, Brisela i Londona prema Rusiji i ići će od Baltika, preko Atlantika, do Crnog mora i naravno zahvatiće i prostore zapadnog Balkana, pa samim tim i Srbiju i Srpsku, što će rukovodstvima iz Beograda i Banjaluke znatno otežati nastojanja da očuvaju svoje nacionalne interese. Umesto Evropske unije, pravi se NATO Evropa.

GLAS: Na Srbiju se vrši sve veći pritisak da na “odloženo” prizna Kosovo. Pominje se primjer Istočne i Zapadne Njemačke?

FORCA: Oni koji to predlažu izuzetno su skloni malverzacijama. Prisetimo se samo kako su prevarili Mihaila Gorbačova, obećavajući da se NATO nakon rušenja Berlinskog zida neće dalje širiti prema Rusiji. I šta se desilo?! Prvo je ujedinjena Nemačka ušla u ovaj savez, a onda je nastavljeno i sa daljim pomeranjem crvenih linija prema istoku. Dakle sve što Zapad obeća je ludom radovanje. To da će oni pomoći Srbiji da potekne med i mleko, da što prije uđe u EU - od tog nema ništa. Srbija bi samo izgubila deo svoje teritorije i na taj način legitimisala NATO agresiju 1999. godine, političko-pravnu realnost na KiM, kako je nazivaju na Zapadu. Srbija to ne može uraditi.

GLAS: Koliko ti pritisci imaju veze i sa Rusijom, odnosno paralelama između Donbasa i Kosova?

FORCA: To je sistem spojenih sudova. Kakav će ishod rata u Ukrajini biti direktno će odrediti i našu sudbinu – Srbije i Republike Srpske. “Udariće” oni i na BiH, sa željom da što više sabiju srpski prostor. Prisetimo sa Samita NATO-a u Madridu, kada je budućnost BiH posebno apostrofirana u paketu sa Ukrajinom i Gruzijom, na taj način ohrabrujući bošnjačke stranke da nastave sa svojom dosadašnjom antisrpskom i unitarističkom politikom.   

GLAS: Kako gledate na inicijativu francuskog predsjednika Emanuela Makrona da se formira Evropska politička zajednica?

FORCA: Da se malo slikovito izrazim, Francuska je “cinculator” u EU od njenog formiranja pa sve do danas. Takođe, poznato je da se Pariz i Vašington baš nešto i “ne mirišu”. Oni su prvi uništili Evropsku zajednicu 1954. godine, ali se kasnije i usprotivili donošenju Ustava EU. Uvek su išli levo-desno, nemajući jasnu politiku. I od ovog Makronovog predloga nema mnogo vajde i koristi, pogotovo jer je Amerika zagospodarila EU i na kraju će biti kako oni kažu.

GLAS: Vašington je odlučio da izdvoji nekoliko milijardi dolara za vojnu pomoć balkanskim zemljama kako bi se one, kako su istakli, otrgnule od ruske prijetnje. Šta se u stvari krije iza ove pomoći?

FORCA: Sve je jasno. I to nije ništa čudno. Amerika finansira “svoje zemlje” koje su članice NATO ili će to postati, jer oni tako žele. I nije čudo što je iz tog paketa izuzeta Srbija, jer stav Beograda po tom pitanju veoma jasan. Slanjem ove pomoći oni u stvari bacaju svoje sidro u tim zemljama.   

GLAS: Predstavnički dom SAD je predložio usvajanje zakona prema kom bi se kaznili svi oni koji u BiH ruše Dejton. Da li se na ovaj način priprema alibi i teren za novi intervencionizam? 

FORCA: Sigurno. Donose zakone kojima, navodno, izražavaju brigu za budućnost BiH, a u stvari prave sebi alibi da mogu kažnjavati neposlušne. Kada kažem neposlušne, tu mislim na one koji se protive njihovoj spoljnoj politici. I to je jasno ko dan. Znaju i u Americi da je Kristijan Šmit nelegalno postavljen na mesto visokog predstavnika. Znaju i da su njegove mogućnosti ograničene. Zbog toga se predlaže i ovaj zakon, kako bi se iz Vašingtona donosile odluke, koje bi trebalo da odrede evroatlantsku budućnost BiH.  

GLAS: Prije par dana Iran je potpisao ugovor o pristupanju Šangajskoj organizaciji koja okuplja više od polovine čovječanstva. Stvara li se neki novi multipolarni svijet u kom će se moć polako, ali sigurno seliti sa zapada na istok?

FORCA: Ja taj novi poredak zovem multiporalizovani bipolarizam. To pojedinim analitičarima zvuči kontradiktorno. Ali, očigledno je da se opet stvara bipolarni svet u kom su jedni za Ameriku, a drugi protiv. Ovi “drugi” su Kina, Rusija, Iran.... Sve ide u pravcu stvaranja jednog klasterskog sveta. Videćemo kome će se muslimanski svet priključiti.  

GLAS: Sve više se kuva i u Indopacifiku, između Kine i Tajvana. Da li je tu novo mjesto sukoba Amerike i Kine? Predsjednik Si Đinping je istakao kako vojska treba da se fokusira na pripremu za stvarna ratna dejstva.

FORCA: Rusija i Kina su u nacionalnoj strategiji SAD označene kao neprijateljske zemlje i glavni protivnici. Rusija je prva na tapetu, ali doći će red i na Kinu koja je najveći svetski ekonomski rival Americi. Dižući “krila” Tajvanu, Pentagon u stvari želi minimizirati njen uticaj u tom regionu. Žele sprečiti njenu dalju ekonomsku ekspanziju. Zato je kineski projekat “Pojas i put” toliki trn u oku Zapada. On se sve više “minira” širom sveta. Baltičke zemlje su već izašle iz njega, a očekuje se da uskoro to uradi i Rumunija. Ipak, mišljenja sam da u skoroj budućnosti nije moguć vojni sukob SAD i Kine, ali nije isključeno da se ovi odnosi Vašingtona i Pekinga dodatno prodube.   

Ruska zima

GLAS: Ovaj sukob prati i velika ekonomska i energetska kriza. Šta mislite kako će izgledati ova zima u EU i može li ona preživjeti visoku inflaciju i manjak energenata?

FORCA: Teško će sve to preživeti bez ruskih energenata. Proći će ova zima, ali šta će biti naredne. Prirodno je da Rusija i Evropa sarađuju. Ali to je uz “pomoć” Amerike obesmišljeno i narušeno. Ipak, verujem da će i pored nametnutih velikih antagonizama u narednom periodu morati doći do neke vrste saradnje pojedinih evropskih zemalja i Rusije, ako ništa drugo onda preko posrednika.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.