Биљана Чекић за “Глас Српске”: Једва чекам нове улоге

  Историјска драма редитеља Предрага Антонијевића, а по сценарију Наташе Дракулић, говори о страдањима српских, јеврејских и ромских мушкараца, жена и дјеце у логору смрти Јасеновац у доба Независне државе Хрватске, током Другог свјетског рата. Играни филм о једном од најстрашнијих концентрационих логора у историји снимљен је тек након више од 70 година од његовог затварања.

Послије хрватско-њемачке офанзиве на Козари локално становништво завршава у концентрационим логорима, гдје на најстрашније начине страда, а ова тема се на филмски екран вратила много година касније, неки би рекли и превише касно, али боље икада него никада, јер се не смије допустити да страшни злочини падну у заборав. Битно је напоменути да су сви догађаји у филму “Дара из Јасеновца” писани на основу аутентичних свједочанстава преживјелих логораша.

Главни ли­к, дјевојчицу Дару, одиграла је Биљана Чекић из Козарске Дубице која данас много “хладније главе” истиче да се након те улоге много тога промијенило.

- Све се то одиграло преко ноћи и када смо били тамо и снимали, нисам могла ни да претпоставим и замислим како ће се ситуација одиграти и како ће све изгледати - рекла је Чекићева.

Први дио овог филмског остварења сниман је код села Колут, у близини Сомбора, гдје је за потребе снимања зграда старе циглане с управним објектом претворена у логор Јасеновац. Други дио филма сниман је на локалитетима Беле Цркве. Послије свих дешавања у вези са филмом, како истиче, промијенила је и поглед на свијет. 

- Да будем потпуно искрена, прије снимања филма била сам без неких претјераних амбиција за даљу каријеру у умјетничким водама, посебно кинематографским, а сада их имам и то из свег срца, јер желим да се упишем на Факултет драмских умјетности, те да се професионално бавим глумом - казала је Чекићева.

Тренутно, како каже, посветила се школи, а ове године се уписала у први разред Економске школе у Козарској Дубици, те истакла да је недавно била ангажована у једној мини-представи.

Након саме премијере филма њен живот, како каже, постао је веома турбулентан.

- Одједном су се догодила силна путовања, давање изјава медијима, а то ми је у самом почетку било помало напорно, јер нисам никада била у том свијету. Све ми је то било ново, али брзо сам се привикла, јер ми је било занимљиво. Послије филма се промијенио и мој начин размишљања, јер одрастам и схватам да живот није само дјечија игра, али сам схватила да сам након филма и много емотивнија особа него што сам била прије тог искуства - рекла је Чекићева.

Испричала је да она није ни била свјесна да у њој лежи љубав према глуми, да је то у њен живот дошло сасвим случајно и спонтано.

- Људи из организације филма су одлучили да направе кастинг баш у нашем аутентичном крају испод Козаре, због нагласка, па су нам у школи подијелили папире, гдје је писало да се тражи главна улога у филму, али нису истакли у којем - казала је Чекићева.

Када је то видјела, како прича, на прву се двоумила да ли да се уопште и пријави. Међутим, једно је сигурно, ова улога јој је била суђена.

- Ипак сам одлучила да се пријавим и отишла сам на прву аудицију, након чега су ме звали даље. Како је вријеме пролазило, број кругова се смањивао, било је све мање и мање дјеце и на крају сам остала ја - рекла је Чекићева.

Док је била у процесу снимања, како каже, није била свјесна значаја самог филма.

- У школи смо учили о страдању народа у логору. Знала сам да је Јасеновац логор за Србе, Јевреје, Роме и друге антифашисте, да су их мучили и да је било страшно те да је страдало доста дјеце. Али тек током снимања филма сам сазнала мноштво детаља, како су их мучили и шта су заправо све радили. Тада сам и увидјела значај и суштину самог филма и зашто је ово изузетно важна тема - казала је Чекићева.

На питање колико је дјевојчици, која се први пут сусрела са глумом, било тешко да дочара снажне емотивне сцене, Чекићева каже да се, колико год било тешко, ипак снашла. Неке сцене су, како каже, биле емотивне, а посебно би издвојила ону у којој држи свог млађег брата у крилу и говори му да га воли.

- Сви су се трудили да ми помогну, од режисера Гаге Антонијевића и сценаристкиње Наташе Дракулић до Саре Маринковић, која је радила кастинг и која ми је помагала око текста и усмјеравала како најбоље да одиграм улогу - казала је Чекићева.

Свијет глумаца је на малу Биљану, како прича, оставио велики утисак, како својом магијом стварања ликова, тако и својим професионализмом.

- Била сам почаствована што сам добила прилику да упознам многе глумце, да с њима снимам, причам, али и дружим се - рекла је Чекићева.

Сви су према њој, како каже, били сусретљиви и гледали су је заштитнички.

- Они су сви, прије свега, професионалци и доста сам научила од њих. Сви су ми дали неке савјете, а то је заиста непроцјењиво и било ми је занимљиво - казала је Чекићева.

На питање који глумац је оставио највећи утисак на њу током процеса снимања, рекла је да не може никог посебно издвојити.

- Сви су ми баш драги, некако смо сви пријали једни другима и понашали су се сви према мени заштитнички, као да сам глумица, а не једна дјевојчица која се ту нашла први пут, али ипак можда бих издвојила Златана Видовића, који ми је у филму тумачио оца - рекла је Чекићева додајући да се и сада чују, али и друже када имају прилику.

Како је испричала, у филму јој је најтеже било снимити прву сцену, јер се тада привикавала на камеру и околину, те је за њу све било ново. Осим тога, тешко јој је било снимати ноћу, јер није навикла да толико дуго остаје будна. Послије филма је, како каже, много људи мислило да је постала умишљена, али она је остала иста као што је и била.

- Људи ме препознају на улици, желе да се сликамо и стварно сам срећна када ме неко препозна и честита ми, прије свега, због моје улоге у тако важном и значајном филму за наш народ - рекла је Чекићева.

Златан Видовић за “Глас” каже да је сарадња са Биљаном била предивна те додаје да је она једно дивно дијете, које је лијепо васпитано.

- Осим тога, веома је талентована, што је и показала у филму “Дара из Јасеновца”, гдје је тумачила насловну улогу - рекао је Видовић.

Њена улога је, како каже, била веома тешка и комплексна, а она ју је одиграла са невјероватном лакоћом захваљујући њеном таленту. Како је додао, и сада се чују и остали су у јако добрим односима.

- Од снимања је прошло много и драго ми је да сам је упознао. Могу слободно рећи да у њој имам дивног пријатеља у животу и вјерујем да је пред њом заиста блистава могућност што се тиче глумачке професије. Праве улоге за њу тек долазе - казао је Видовић.

Испричао је да је и сам био свјестан значаја овог филма, јер је то био први филм који је говорио о страдањима у Јасеновцу те се знало да ће подићи велику прашину и изазвати велику гледаност.

- Послије тог филма много тога се промијенило и у мом професионалном животу, а сам филм је значајан на више нивоа. Сматрам да ће он годинама добијати на својој тежини - закључио је Видовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.