Андрија Милошевић за Глас Српске: Бањалука моја друга кућа

Данијела Стоканић
Андрија Милошевић за Глас Српске: Бањалука моја друга кућа
Андрија Милошевић за Глас Српске: Бањалука моја друга кућа

У кабареу "Контрадиторе" има сегмент кад своје другаре питам: "Шта вас прво асоцира кад дођете у Бањалуку", а они на то кроз пјесму одговарају: "Лијепе жене пролазе кроз град. Ја на углу стојим сасвим сам..." Бити у Бањалуци феноменалан је осјећај.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" црногорски глумац Андрија Милошевић, један од најпожељнијих нежења на нашим просторима који сваки пут кад дође у град на Врбасу, без даха остави бројне Бањалучанке.

Једном приликом глумио је и у представи "Госпођа министарка" у улози жене, а највећи проблем му је тада, каже он, било то што нису могли да нађу одговарајуће штикле за њега.

* ГЛАС: Годинама долазите и наступате у Бањалуци. Какви су утисци, каква је публика? Шта је то што Вас асоцира на Бањалуку?

МИЛОШЕВИЋ: По мени, Бањалука је град пријатеља, једном ријечју моја друга кућа. Искрено, толико сам пута у овом граду био и сваки пут једва чекам да дођем. Бити у Бањалуци феноменалан је осјећај.

* ГЛАС: Да ли сте још негдје наступали са кабареом "Контрадиторе"? Гдје и каква је реакција публике, како су га прихватили? Да ли су испуњена Ваша очекивања?

МИЛОШЕВИЋ: Поред Бањалуке, кабаре "Контрадиторе" играли смо још у Никшићу и Тивту. На наше задовољство, публика је феноменално прихватила кабаре. Ову представу смо у Никшићу играли на отварању једног хотела код нашег пријатеља. То је трајало дуго, а гледало нас је око 300 старих људи и заиста је било сјајно. Послије тога смо кабаре радили у Тивту на великој сцени, све је одлично испало. Послије наступа у Никшићу, Тивту и Бањалуци са сигурношћу бих могао рећи да кабаре иде својим током и да се развија у једну лијепу причу.

* ГЛАС: Можете ли нам нешто више рећи о самој идеји за настанак кабареа? Шта Вас је инспирисало да га направите?

МИЛОШЕВИЋ: Главни покретач овог пројекта је наше другарство, што нас је и инспирисало. Спојило нам се све, ја сам глумац, они су музичари, а ми смо толико везани да је то тешко описати. Од наше шесте године смо нераздвојни другови. Управо то пријатељство нас је и инспирисало да направимо овај кабаре, а судећи по реакцијама публике, урадили смо заиста добру ствар.

* ГЛАС: У представи "Госпођа министарка" појављујете се у улози жене. Какво је искуство за Вас било играње те улоге?

МИЛОШЕВИЋ: Појављивање у улози жене у представи "Госпођа министарка" је за мене врхунско искуство. Тада сам мијењао једног пријатеља. Највећи проблем када је у питању представа је то што ми нису могли наћи одговарајуће штикле, једва сам их нашао. Али све у свему, било је феноменално! Чим сам изашао на сцену, публика ме је препознала. Примијетили су да се ја кријем под периком и да глумим жену. Било је толико смијеха и аплауза, да сам и ја истински уживао играјући ту представу.

* ГЛАС: Какав је данас статус умјетника? Колико је тешко или лако бавити се тим послом?

МИЛОШЕВИЋ: Није тешко бити глумац, напротив, ја сам се пронашао у томе. То је оно што сам ја у правом смислу те ријечи. Е сада, неко је више успјешан у том послу, а неко мање. Све зависи од тога колико сте и како спремни да пливате у глумачким водама.

* ГЛАС: Шта бисте поручили младима који желе да се баве тим послом? Који је рецепт за успјех?

МИЛОШЕВИЋ: Позвао бих све младе људе, који би вољели да се баве глумом, да се пријаве на академију и да не слушају никога ко им говори да то није данас добар и уносан посао и слично. Један је живот и не треба да и њега проведемо страхујући од нечега. Моје мишљење је да људи треба да буду храбри и да раде у животу оно што воле. Ако им се не ради ништа, онда нека не раде. Ми у животу имамо пуно препаметних људи коју увијек знају шта је за нас најбоље, а шта није. Тим људима волим да кажем: "Молим те, немој мене мени да објашњаваш, јер ја добро знам шта желим". Сматрам да некада треба бити и својеглав.

* ГЛАС: Какви су Ваши планови за будућност, радите ли нешто ново кад је у питању глума, али и редитељска палица?

МИЛОШЕВИЋ: Планирам да будем што независнији и да радим своје. Такође, планирам да се бавим и продукцијом, као и да режирам како у позоришту, тако на филму и телевизији. Затим да се бавим музиком, опробао бих се ја и у техникама сликања, али то не знам. А један од најважнијих планова је да правим дјецу.

* ГЛАС: Медији са једнаком пажњом прате и Вашу каријеру и приватни живот. Да ли Вам то смета?

МИЛОШЕВИЋ: Вјерујте ми, уопште ми не смета то што медији са једнаком пажњом прате мој живот и у приватном и у пословном смислу. То ми је посао! У сваком случају, не радим ништа лоше да би објављивали нешто без везе. Углавном је прича о томе да ли сам са дјевојком или нисам, да ли сам с њом отишао негдје и тако те ствари.

* ГЛАС: Били сте водитељ "Сурвајвера". Да ли планирате, односно да ли бисте вољели да учествујете у неком?

МИЛОШЕВИЋ: У "Сурвајверу" сам био у улози водитеља. Искрено, тренутно не знам да ли бих се пријавио у неки ријалити шоу. Видјећемо шта ће бити касније.

* ГЛАС: Зашто је добро бити Андрија Милошевић?

МИЛОШЕВИЋ: Мени је вјероватно једином добро да будем ЈА, док свима осталим сигурно не би било добро.

* ГЛАС: Очекује ли Ваше окружење да га константно анимирате?

МИЛОШЕВИЋ: Не, ја то радим несвјесно. Увијек сам насмијан, то је дио мога бића и имам нагон да своје окружење усрећим, насмијем и опустим. Смијеха никада доста.

* ГЛАС: Представа "Певај, брате" је колективна терапија и постала је феномен. Људи су долазили по седам-осам пута да је гледају. Зашто је публику у толикој мјери привлачила представа "Певај, брате" са којом сте обишли цијели регион?

МИЛОШЕВИЋ: Зато што је то комедија која се и те како тиче публике, а која ју је радо гледала. Оно што је најбитније у свему томе јесте начин на који смо све то радили. Сагледали смо ствари из једног ироничног и саркастичног, а с друге стране, позитивног угла. Људи једноставно воле да гледају ту комедију и веома ми је драго због тога.

Задовољан животом

* ГЛАС: Можете ли за себе рећи да сте потпуно срећан и задовољан мушкарац?

МИЛОШЕВИЋ: Немам разлога за тугу. Било је тешких момената у животу, али и то прође. Заиста сам задовољан. Живот јесте непредвидив, али колико могу трудим се да га учиним љепшим и подношљивијим како себи, тако и свима око мене.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана