Вишковић: У априлу 55 милиона КМ за плате 70.000 радника

“Прелиминарна процјена је да ће у априлу 70.000 радника престати да обавља дјелатност због одлука Владе и чињенице да ће у проблеме доћи и одређени субјекти из прерађивачког сектора који нису директно погођени нашим мјерама, него стањем на глобалном тржишту. Тим радницима ћемо у априлу исплатити минималну плату од 520 КМ и уплатити порезе и доприносе. За то ће, према прелиминарним процјенама, бити потребно 55 милиона КМ”, истакао је Вишковић.

Он је навео да прелиминарна рачуница показује да је у браншама које су директно погођене одлукама Републичког штаба за ванредне ситуације о забрани рада због ширења вируса корона обухваћено око 40.000 радника, те да је донесена одлука да ће за њихове мартовске плате, које треба да обезбиједе послодавци, Влада уплатити порезе и доприносе за које ће бити издвојено између 16,5 милиона и 18 милиона КМ.

“Нема бојазни да може доћи до злоупотреба. Тај новац неће ићи послодавцима него ће га Влада уплатити јавним фондовима”, рекао је за РТРС Вишковић, који је и командант Републичког штаба за ванредне ситуације.

Према његовим ријечима, за интервенције у вези са платама у привреди за март и април обезбијеђен је новац.

“Радићемо ребаланс буџета да бисмо ставке које се односе на набавку средстава, опреме, објеката и материјала, те трошкове усавршавања и репрезентације довели на минималан ниво који је потребан за нормално функционисање, а на основу тих уштеда имамо обезбијеђена средства за март и април”, нагласио је Вишковић.

Он је додао да је једна од мјера која је донесена с циљем помоћи привреди пролонгирање рока за уплату пореза на добит са 31. марта на 30. јун.

“Због већ дефинисаних мјера и оних које планирамо за април требало нам је ванредно стање јер их не можемо другачије спровести”, рекао је Вишковић.

Он је навео да ће бити обезбијеђен додатни новац путем обвезница, трезорских записа и кредита јер је план да у мају Влада располаже знатнијим средствима у фонду за помоћ опоравка привреде када буде окончана епидемија.

Вишковић је рекао да је од економских факултета који дјелују у оквиру јавних универзитета и стручњака тражио препоруке у вези са могућим мјерама, те да је на основу њих стигла и иницијатива из Српске да се Централна банка БиХ укључи у рјешавање економске кризе која је већ евидентна и за коју је непознато колике ће размјере имати јер се не зна до када ће трајати епидемија вируса корона.

“Из ФБиХ је осута паљба према нама када смо поменули да би било нормално да се Централна банка укључи у ово питање као што се укључују све централне банке у свијету. Не желим да прејудицирам рјешење, нека људи из Централне банке и стручњаци и финансијског сектора кажу шта је најбоље”, истакао је Вишковић.

Он је поручио да је недопустиво да у Централној банци постоји новац изнад обавезних резерви који лежи.

“Када смо рекли да је нормално да тај новац буде упумпан у привреду како бисмо јој помогли онда је речено да они не могу куповати обвезнице ентитета, него да морају куповати обвезнице Њемачке”, додао је Вишковић.

Према његовим ријечима, скоро да нема државе у свијету која путем своје централне банке није понудила огроман новац привреди и становништву.

“Они новац не дају из буџета. Није нормално да Централна банка БиХ ово посматра са стране и имам осјећај као да их не занима шта се у овом моменту дешава у БиХ. Ако падну буџети и привреда коме треба Централна банка БиХ. Не желимо да буде угрожена домаћа валута, али ако постоји новац који је изнад обавезних резерви мени је несхватљиво да не желе да га учине доступним привреди”, нагласио је Вишковић.

Он је навео да комерцијалне банке имају негативну камату и плаћају за вишак средстава изнад обавезне резерве која држе на рачунима Централне банке.

“То је доказ да постоји новац, а да ли ће и када одлучити да он буде доступан, прије свега привреди, остаје да видимо. Ми не можемо чекати да видимо шта ће урадити Централна банка. Због тога радимо на томе да у фонд из кога ћемо помагати опоравак привреде послије завршетка епидемије обезбиједимо значајан износ новца и да га већ у мају имамо на располагању”, рекао је Вишковић.

Он је истакао да ће новац бити неопходан за текућу ликвидност предузећа, али и за подстицаје да би се одржала постојећа радна мјеста и омогућило ново запошљавање.

“На помоћ могу рачунати послодавци који не буду отпуштали раднике”, поручио је Вишковић, наводећи да подаци Завода за запошљавање показују да је 31. марта на бироу било 400 лица више у односу на децембар 2019. године.

Вишковић је оцијенио да су недобронамјерне критике због најављеног задуживања, наводећи да постоје привредни субјекти и грађани који због тренутне ситуације нису у могућности да измирују текуће обавезе због чега нема ни уплата у буџет.

“Прилив у буџет у марту био је за око 50 милиона КМ мањи у односу на март 2019. године, а од буџета се очекује помоћ. Уколико не реагујемо брзо и не обезбиједимо потребна средства тог новца на тржишту више неће бити”, рекао је Вишковић.

Он је додао да и међународне кредитне институције и стручњаци одобравају задуживања с циљем спасавања привреде.

“Међународни монетарни фонд је увијек био апсолутно против задужења, а сада у препорукама свим владама сугерише што већа задужења да би била одржана ликвидност и јавна потрошња. Без тога се доводи у питање функционисање читавог система. Морамо бити у позицији да исплатимо плате, пензије и социјална давања како би и они могли да измирују своје обавезе и да би круг био затворен”, појаснио је Вишковић.

Говорећи о процјенама за опоравак привреде, Вишковић је нагласио да ће то великим дијелом зависити од опоравка економија држава које су најзначајнији спољнотрговински партнери Српске.

“С обзиром на то да је Србија наш спољнотрговински партнер број један, Италија друга, а Њемачка трећа, наша привреда ће се прије опоравити што се и они прије опораве послије ове кризе”, додао је Вишковић.

Он је поручио да ће Влада Српске са пословном и академском заједницом наставити да тражи најбоља могућа рјешења када је ријеч о опоравку.

“Не знамо до када ће ово трајати, колика је штета и кога ће све погодити. Зато се Влада опредијелила да иде корак по корак и доносимо мјере помоћи за март, па за април, а правимо фонд који би био оперативан у мају”, рекао је Вишковић.

Здравствени радници који подносе највећи терет биће стимулисани

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић истакао је да ће здравствени радници који су поднијели највећи терет у борби против вируса корона бити новчано стимулисани.
Вишковић је навео да би у овом кризном тренутку било неозбиљно да обећа повећање плата свим здравственим радницима.

“Нису ни сви здравствени радници поднијели исти терет. Не може се мјерити рад Дома здравља у Бањалуци и у некој другој локалној заједници или Универзитетског клиничког центра Републике Српске са неким болницама. Стимулације за људе који су поднијели највећи терет у овој ситуацији сигурно ће бити”, поручио је Вишковић, који је и командант Републичког штаба за ванредне ситуације.

Према његовим ријечима, здравствени, људски и финансијски капацитети Српске су ограничени, а у проблемима су и много јаче економије.

“Али, струка је рекла да смо на вријеме предузели мјере како бисмо смањили ширење вируса корона међу грађанима. Од солидарности свих, прије свега људи из јавног сектора, у великој мјери ће зависити и да људи у реалном сектору што лакше преброде ову кризу”, оцијенио је Вишковић.

Он је подсјетио да ће лична примања чланова Владе за март бити за 50 одсто мања у корист Фонда солидарности, те да су позвали комплетан јавни сектор и локалне заједнице да слиједе тај примјер да би посредством овог фонда што прије било могуће обезбиједити помоћ, прије свега, привреди.

“Ми смо као народ познати по солидарности и надам се да ни овај пут она неће изостати”, рекао је Вишковић за РТРС.

Он је навео да ће осим Владе и локалне заједнице креирати мјере помоћи за привредне субјекте које послују на њиховом подручју, а које се односе на комуналне таксе, накнаде за закупе, концесије и остало.

“Исто то ће радити и републички ниво за послодавце који имају такве уговоре са Републиком”, рекао је Вишковић.

Говорећи о стању у локалним заједницама, Вишковић је навео да неколико рубних општина има проблема са одређеним животним намирницама, али да су Влада и Републички штаб за ванредне ситуације одлучили да помогну, прије свега, у достави брашна.

“То важи и за четири општине у Федерацији БиХ гдје живи већинско српско становништво”, рекао је Вишковић, наводећи да ће овим општинама бити обезбијеђена помоћ и у виду заштитних одијела, рукавица, маски и дезинфекционих средстава.

Према његовим ријечима, посредством Министарства пољопривреде, шумасртва и водопривреде креирају се мјере за помоћ пољопривредним произвођачима.

“Немамо ни марке дуга за подстицај пољопривредним произвођачима. Исплатили смо и око 2,5 милиона КМ привредницима за поврат на основу повећања плата на основу закону из 1. јула прошле године. Буџет настоји да измири све своје обавезе. Платили смо превоз за ученике, иако нису цијели март користили те услуге”, нагласио је Вишковић.

Он је поновио позив грађанима да засију земљу коју имају, макар то биле и мале баште.

“У јесењој сјетви смо засијали око 70.000 хектара, а у прољећној планирамо сјетву на више од 130.000 хектара. Дајемо и пакете за сјетву, а тражио сам и да локалне заједнице обезбиједе одређену количину репроматеријала и понуде га свим грађанима који имају гдје да сију”, рекао је Вишковић.

Он је навео да институције Републике Српске, односно српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, Влада и министри, здравствени сектор и други воде велику борбу којој велики допринос дају и медији.

“Наш апел је да ову ситуацију можемо у доброј мјери контролисати одговорношћу сваког појединца. Моја порука грађанима је да морамо да издржимо још неколико седмица и да испоштујемо одлуке надлежних органа како бисмо ово зло ставили под контролу. Према неодговорним појединцима морамо предузимати санкције да бисмо заштитили оне који поштују наше препоруке”, рекао је Вишковић.

Он је поручио да страх неће помоћи у превазилажењу тренутне ситуације, те да је најважније да сви буду трезвени и да поступају на прави начин.

“Ако се у оваквој ситуацији може говорити о задовољству или незадовољству, морам рећи да сам задовољан оним што смо радили од када се у Српској појавио вирус корона”, навео је Вишковић.

Говорећи о помоћи коју је Српска добила у овој борби, Вишковић је навео да је до сада конкретна помоћ стигла једино из Србије у виду респиратора, заштитних одијела, маски, рукавица и друге опреме која је неопходна здравственом сектору.

“Од УНДП-а смо добили тестове као донацију. У идућој седмици очекујемо знатно веће испоруке тестова, али њих смо платили. Значајан број наших привредних субјеката и појединаца из Српске уплаћује донације у Фонд солидарности и нашим здравственим установама. Захваљујем им на томе јер и они трпе значајну штету, али су пронашли начин да помогну”, истакао је Вишковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.