Уставни СУД БиХ одбацио захтјев 27 посланика СДА одбачен као недопуштен

У саопштењу је наведено да је захтјев одбачен због ненадлежности Уставног суда БиХ.

Уставни суд је закључио да оспорено Упутство о измјени и допунама представља акт који је Централна изборна комисија БиХ /ЦИК/ донијела с циљем примјене Изборног закона БиХ у поступку спровођења посредних избора за органе власти у БиХ, којим је утврђен прелиминаран број делегата за Дом народа Парламента Федерације БиХ који се бирају из скупштина кантона.

Сходно томе, али и чињеници да је ријеч о одредби привременог карактера, Уставни суд је закључио да се у конкретном случају не ради о општем акту за чију је оцјену уставности надлежан.

Имајући у виду и садржај поднесеног захтјева, Уставни суд није уочио ниједан разлог због којег би оспорени акт ЦИК-а покретао питање кршења људских права и основних слобода, наводи се у саопштењу.

Уставни суд појашњава да је тим захтјевом оспорен акт који је ЦИК БиХ усвојио 18. децембра прошле године, а којим је предвиђено да се приликом попуне Дома народа Федералног Парламента користи попис становништва из 2013. године и принцип 1/1/1, што подразумијева да ће у том дому бити најмање један Бошњак, један Србин и један Хрват из сваког кантона, уколико буду изабрани. Поменуто ЦИК-ово упутство изазвало је бурне реакције представника одређеног броја политичких странака у БиХ које наводе да у Уставу Федерације БиХ јасно пише да се у поменутом процесу /попуни Дома народа/ може користити само попис из 1991. године, те сматрају да оспорени акт /Упутство ЦИК-а БиХ/ води подјели БиХ на три етничке јединице. Уставни суд БиХ данас је, одлучујући о захтјеву Младена Босића, предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ у вријеме подношења захтјева, за оцјену уставности појединих одредаба Закона о измјенама и допунама Закона о пољопривредним задругама, утврдио да су оспорене одредбе у складу са Уставом БиХ и Протоколом уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Уставни суд је закључио да у конкретном случају оспореним одредбама Закона није повријеђен принцип пропорционалности због тога што /иако се пољопривредне задруге обавезом закључивања теретног уговора о закупу објективно стављају у тежи положај него што су га имале према претходним законским рјешењима/ над овим принципом превагу има принцип јавног интереса који се састоји у приватизацији имовине, а који је као такав у складу са “широким пољем процјене” надлежног законодавца. /крај/об/дад

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.