Тимоти Лес не одустаје од своје идеје о прекрајању граница на Балкану

“Замрзнути сукоб на Космету није могућ јер Албанци то неће прихватити, за Србију је Косово изгубљено и зато она треба да покуша да преговорима извуче максимум из постојеће тешке ситуације”, сматра британски експерт и бивши дипломата Тимоти Лес.

На међународној конференцији “ЕУ и западни Балкан: повратак реалполитике” Лес, који је прије двије године уздрмао регион тврдњом у часопису “Форин аферс” да је прекрајање граница на Балкану неминовно, поново је изнио је своје виђење стања у региону.

Према Лесу, на Балкану су локалну политику увијек формирали спољни фактори. Истовремено, регион је већ двије деценије под контролом Запада, који је инсистирао на замрзавању стања упркос фрустрацијама међу људима на терену.

Као још један важан фактор, Лес је у краћем излагању навео кризу у Европској унији, која, како напомиње, значи да политика проширења формално још постоји, али је у реалности мртва. С друге стране, САД су изгубиле интересовање за регион и прошли су дани када су Американци овдје хтјели да улажу напоре и новац.

По мишљењу британског стручњака, криза у ЕУ вјероватно ће се продубити кад сљедеће године европска економија уђе у рецесију — резултат је да еврозона неће преживјети, што ће угрозити и само постојање ЕУ.

Лес види везу и између ситуације на истоку Украјине и на Балкану, и увјерен је да ће се, уколико се заоштри ситуација на линији Кијева и Москве, то свакако одразити и на стање у овом региону.

Статус кво, оцјењује, на Балкану не може да се одржи, па неће остати замрзнуто ни стање на Космету, нити у Македонији и Босни и Херцеговини.

Лес је зато увјерен да “мудри лидери” треба да преговарају и поздравља напоре предсједника Србије Александра Вучића и косовског предсједника Хашима Тачија да постигну договор.

Уколико стране не дођу до компромиса, Лес упозорава да може доћи до наметања унилатералног рјешења једне стране другој, а то може довести до тога да Албанци протјерају Србе са сјевера или да Србија анектира сјевер.

Он ипак не вјерује да ће доћи до рата и каже да је оптимиста, али додаје да је проблем што “хардлајнер Харадинај спречава Тачија да дође до рјешења кроз преговоре”.

Србија ће, каже, на крају овог процеса признати Косово.

“Ако бисте поставили питање грађанима Србије да ли би ратовали због стања на Косову, већина би рекла — не”, каже Лес.

Он се и овом приликом заложио за успостављање националних држава у региону, јер, како каже, узрок конфликта на Балкану је неусклађеност политичких и физичких граница, па се мањине осјећају заробљенима у туђим земљама.

“Питање је треба ли Запад да настави са својом политиком проширења ЕУ која се показала као неуспјешна, или да дозволи балканским државама да успјешно заврше процес својих националних држава”, рекао је Лес, који као једну од опција види организовање нове мировне конференције уз учешће свих актера на којој би се разматрало питање нових граница.

Друга опција је, каже Лес, постепена транзиција, и наводи примјер Македоније, гдје би Албанци добили већу самоуправу да би се кроз пет до десет година прикључили Албанији.

Образлажући своју раније изнијету тезу да би “Велика Србија”, Хрватска и Албанија донијеле стабилност на Балкану, на питање шта би ушло у оквире те “Велике Србије”, рекао је да би то била “земља у којој се тренутно налазимо, сјевер Косова, Република Српска уз донекле измијењене границе и можда Црна Гора, мада би Црногорци настојали да сачувају своју независност”.

На питање да ли би флексибилност граница на Балкану могла да отвори Пандорину кутују у другим дијеловима Европе, упитао је: “Да ли заиста мислите да су европске границе фиксиране?”

Лес је као британски дипломата радио десет година у Британском бироу за спољне послове и Комонвелту, као политички секретар у Скопљу, шеф бироа британске амбасаде у Бањалуци и шеф Одјељења за институције ЕУ у Лондону.

Политиколог и дугогодишњи члан Фридрих Еберт фондације Винфрид Фајт сматра да су кључни “играчи” на Западном Балкану ЕУ, Русија, Турска, а као нови актер и Кина, али истиче да је проблем што је ЕУ слаб глобални играч.

“Русија је важан играч и зато је потребно сарађивати са њом. Такође и са Турском која има утицаја у БиХ и на Косову”, рекао је Фајт.

Он је оцијенио и да је кључ за безбједност ограничавање проширења НАТО, као и нова структура која би спријечила сукоб и појачала сарадњу међу поменутим актерима.

По његовом мишљењу, проблем са ЕУ је што многе чланице спроводе америчке интересе, као и то што је Унија дубоко подијељена по многим питањима.

“Нисам сигуран да ће ЕУ постојати за 10 година, можда једино у форми концентричних кругова у чијем би средишту биле Француска и Њемачка, а можда би им се прикључила и Пољска”, навео је Фајт.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.