Тек слиједи раднички егзодус из БиХ
Бањалука - Због отварања тржишта рада у земљама ЕУ, посебно у Њемачкој, и неповољне економско-социјалне ситуације, 2019. би могла бити рекордна година када је у питању број грађана који се исељавају, сматрају стручњаци.
Примјера ради, међународне институције, попут Међународног монетарног фонда, упозоравају да БиХ има највећи негативни прираст становништва од свих земаља региона, те истичу да је од 2000. године популација у БиХ смањена је за пет одсто, а да је од 1990. до данас БиХ напустило више од 20 одсто становништва.
Стево Пашалић, реномирани демограф, сматра да је природна депопулација нешто израженија у Србији, али да је БиХ у рату трајно напустило 527.000, а у послијератном периоду већ милион људи.
“Ако знамо да се од 1991. до 2017. укупно трајно иселило 1.132.000 људи, то значи да данас БиХ реално има око 3.240.000 становника, односно 300.000 мање него што је показао попис 2013. године”, истиче он.
Упозорава да искуство земаља које су постале чланице ЕУ, попут Бугарске, Румуније и Хрватске, показује да су још интензивније губиле становништво него што је то био случај у претходном периоду, због олакшаног приступа западноевропским тржиштима рада.
“Ако би земље попут Србије и БиХ постале чланице, тај број би био још већи. Имајте на уму да сада њемачком тржишту рада недостаје 1,2 милиона радника, а у ЕУ укупно 2,5 милиона радника. Гдје ће они наћи потребне раднике? Очигледно је да ће земље западног Балкана имати све већи проблем”, рекао је Пашалић.
Европска агенција за статистику “Еуростат” показује да ниска стопа рађања уз високу стопу имиграције младих и образованих у напредне земље Европе појачава демографске притиске и озбиљно утиче на економски потенцијал.
ММФ, пак, упозорава да је због депопулације мања и продуктивност, која је, како наводе, ионако мања у односу на европски просјек. Бх. Бруто домаћи производ износи 30 одсто европског просјека, српски 36 одсто, македонски 39, црногорски 41, хрватски 60, а словеначки око 82 одсто. Гледајући на цијели западни Балкан, од БиХ једино је лошија Албанија.
Пашалић истиче да БиХ, односно ентитети, који имају надлежност за ову врсту мјера, нема велике могућности за повећање броја становника, али да постоји реалан основ да се спроведу мјере које ће осигурати очување постојећих нивоа.
“Треба приступити томе оптимистички. Заједно можемо доћи до одређених резултата, јер наши потенцијали још нису потрошени, имамо још потенцијала у друштву. Ми смо мала популација и неким мјерама се може задржати ово становништва што имамо. Објективно, не можемо ићи на неко повећање, али можемо да задржимо то што имамо”, рекао је Пашалић.
Нагласио је да мјере не морају бити само материјалне природе, већ могу бити и нематеријалне, а односе се, између осталог, на едукацију млађе популације.
Додао је да мјере не могу бити ослоњене само на владу, већ морају обухватити шире слојеве друштва, а демографија и економија, према његовом мишљењу, представљају нераскидиву повезницу како би се ти проблеми ријешили. Нагласио је да популационе политике морају бити одвојене од социјалних политика иако су, како наглашава, социјалне мјере важне.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
