Сваки трећи радник у Српској на државним јаслама
Бањалука - Сваки трећи запослени у Републици Српској ради у јавним предузећима или установама, што показују најновији подаци Завода за статистику РС, према којима је од укупно 266.309 радника, њих 77.057 у државној служби.
Иако је охрабрујући податак тај што приватни сектор има најбројнију радну снагу и биљежи раст у 2018. години, који је достигао квоту од 153.149, армија радника који су на терету државе нажалост и даље расте. Њих је тако у прошлој години било 994 више него у 2017.
Професор на Економском факултету у Бањалуци Горан Радивојац сматра да је слична ситуација на цијелом Балкану када је у питању јавни сектор, али да је од бујања јавног апарата далеко већи проблем тај што је недовољно развијена привреда.
Српска, како каже Радивојац, нема проблем са вишком радника у државним предузећима који би акутно требало ријешити, већ то што њих привредници финансирају.
- Проблем није у величини и конструкцији јавне управе у Српској, већ у недовољно развијеној привреди, која би тај терет лакше носила. Није рјешење ни у сузбијању трошкова, јер ћемо тиме смањити потрошњу, а тиме директно и обрт капитала и приходе од ПДВ-а. Наш пут мора бити у смјеру стимулисања привредног раста - истакао је Радивојац.
Према његовим ријечима, у посљедњих пет година дошло је до експанзије отворености тржишта радне снаге Европске уније за све раднике са Балкана.
- Тај тренд ће очигледно бити настављен и у овој години. Тако ћемо доћи у ситуацију да су привредници принуђени да сами понуде веће плате радницима - сматра Радивојац и додаје да наша предност већ одавно није јефтина радна снага.
- Привреда се мора окренути софистициранијим услугама и производима, који ће донијети већу добит, али и веће плате. Не можемо више нудити само јефтину радну снагу, пошто је више и немамо - закључио је Радивојац.
Директор у Привредној комори РС Перо Ћорић каже да је садашњим нацртом закона о локалној самоуправи продужен рок на двије године којим би број запослених у локалним заједницама био смањен у складу бројем становника. На тај начин, како истиче, амнестира се смањење радника у јавној управи, што није добра порука реалном сектору.
- Морамо ограничити запошљавање у јавном сектору, уколико хоћемо да направимо искорак у тој области. Међутим, законска рјешења која су тренутно понуђена у нацрту не иду у правцу тих планова - објашњава Ћорић.
Он додаје и да уколико би се ушло у реформе кроз смањење оптерећења рада, послодавци би повећали плате радницима, чиме би створили услове да порасте интересовање за реални сектор.
- Само кроз растерећење привреде можемо очекивати повећање плата и генерално боље услове у реалном сектору - додао је Ћорић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.