Штрбац: Према подацима “Веритаса” 1.893 особе убијене или нестале у “Олуји”

Танјуг, Срна
Штрбац: Према подацима “Веритаса” 1.893 особе убијене или нестале у “Олуји”

БЕОГРАД- Предсједник документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је да су према подацима те организације у војно-полицијској акцији “Олуја” која је почела 4. августа 1995. године 1.893 особе погинуле или нестале, а да је међу њима више од 65 одсто цивила и 29 одсто жена.

-Ти бројеви су веома упечатљиви када су у питању цивили и жене, а у просјеку и код Хрвата и Срба у ратовима деведесетих. Када је у питању бивша Хрватска и бивша Република Српска Крајина око 38 одсто цивила је у укупном броју жртава и око 14 одсто жена. Када је у питању операција „Олуја“ учешће настрадалих жена у укупном броју жртава је већи, као и удио цивила - рекао је Штрбац за Танјуг.

Он је истакао да је тачно једна трећина, односно 631 случај неријешен, и да се те особе воде као нестале, а да је међу њима  и већи проценат цивила - чак 75 одсто и 51 одсто жена.

-То су најкритичније категорије када су у питању ратни злочини, јер је по Женевској конвенцији убиство цивила, жена, дјеце као и заробљених војника који су престали да пружају отпор ратни злочин -  навео је Штрбац.

Додао је да је поред великог броја жртава током “Олује” комплетно девастирана територија Баније, Кордуна, Лике и Северне Далмације.

-Првое опљчкана, па попаљена и минирана. Међународне организације су до краја те 1995. године изашле са пописом од око 22.000 уништених објеката. Али није то, то. Много је више од тога - навео је Штрбац.

Рекао је да је на основу података које је прикупио  “Веритас” током “Олује” протјерано више од 220.000 људи и оцијенио  да “тихи егзодус” траје и дан данас.

-Оно што је остало и што се у међувремену вратило одлази. Ми смо имали мало јачи повратак од 2000-2003, а онда је застао. А од кад је ушла Хрватска у ЕУ на једног српског повратника пет или шест је напустило Хрватску -  нагласио је Штрбац.

Подсјетио је да је 1991. године на тада спроведеном  попису становништа у Хрватској живјело око 582.000 Срба и да су чинили 12,2 процента у укупној популацији Хрватске, а да је било и око 106.000 оних који су се изјаснили као Југословени, а да је међу њима био највећи број Срба.

-У Хрватској је било више од 700 хиљада Срба, а сад на попису - подаци су објављени на јесен прошле године, број Срба је сведен на 3,2 процента у укупном уделу популације - око 126.000, а Југословени су нестали, а ако се неко и попише то је на нивоу статистичке грешке -, закључио је Штрбац.

Петровачка цеста

саво Штрбац изјавио је да је страшно фрустрирајуће то што пред судом у Београду још није почело суђење четворици хрватских пилота за бомбардовање колоне српских избјеглица на Петровачкој и Приједорској цести, током Погрома “Олуја” у августу 1995.

Навео је да ће ових дана да иде на Петровачку цесту гдје ће поново доћи породице убијених и они који су рањени тамо, те упитао шта да им каже?

-Шта им рећи? Могао сам им до сада говорити да Хрвати никада неће своје да суде, могао сам наћи и оправдање да неће ни ови из Сарајева јер Хрвати неће да им доставе имена пилота. А како сада да им објасним зашто Београд не суди? То им не могу објаснити, шта год да им кажем нелогично је и неприхватљиво - рекао је Штрбац Срни.

Он је запитао као да каже људима да судови у Србији имају надлежност и закон да могу да суде за подручје цијеле бишве Југославије, а запели су на првој оптужници за злочине у “Олуји”.

-Како се онда може очекувати од међународног суда, од судова у Сарајеву и Загребу да нешто раде по овом питању када ми сами то нећемо или правимо се блесави? - упитао је Штрбац.

Он је подсјетио да “Веритас” пред сваку годишњицу “Олује” и Петровачке цесте пита Тужилаштво БиХ да ли су уступили Хрватској свој истражни материјал, те да су им недавно рекли да нису.

-Сваке године понављају да је предмет у истражној фази и да им је то приоритет. Нама је јављено из тог тужилаштва да је истрага готова и да треба подићи оптужницу, да само чекају из Загреба одговор на њихову замолницу са именима пилота који су пилотирали. Али, Хрвати им никад то нису доставили нити ће им доставити - рекао је Штрбац.

Према његовим ријечима, да је у Сарајеву било воље могло се подићи против оних по командној одговорности, као што се то ради у свим другим предметима мање или више пред домаћим судовима.

Што се тиче тог процеса у Србији, Штрбац подсјећа да је прошле године потврђена оптужница коју је подигло Тужилаштво за ратне злочине у Београду против четири хрватска официра-пилота по командној одговорности.

-Можда су они управљали тим МИГ-овима који су тукли колоне и на Петровачкој цести и на Приједорској цести, јер су они оспособљени пилоти за МИГ-ове. Двојица су била команданти база гдје су се базирали ти хрватски авиони, а двојица команданти ексадрила. Без њиховог знања се авиони нису могли подићи -, навео је он.

Штрбац подсјећа да је српско Тужилаштво за ратне злочине предложило да се суђење спроведе у одсуству, али да још ни Ванпретресно ни Претресно вијеће није одлучило о том захтјеву, иако имају могућности.

Он је додао да се рочишта одгађају јер судска вијећа у Београду чекају и даље да хрватско Министарство правосуђа одговори на њихову замолницу да ли је оптуженим хрватским пилотима уручило или покушало да уручи њихов позив за суђење, иако је је ово хрватско министарство још прошле године објавило на свом сајту да не признаје београдске оптужнице.

Штрбац истиче да је то непотребан и немогућ доказ, што судије у Београду неће да схвате.

-Немогуће због тога што се хрватско Министарство правде, чим су добили прошле године у септембру ту замолницу, огласило и рекло да не признају београдску оптужницу за Петровачку и Приједорску цесту и да неће поступати по тој замолници -, рекао је он.

Српске судије, без обзира што имају увид у тај став хрватског министарства, упорно, каже Штрбац, траже да им се достави доказ да су у Загребу уручили оптуженим пилотима позиве или да су покушали уручити, без обзира на то што су из Хрватске поручили да неће по томе ништа радити.

-То је немогућ и непотребан доказ, ионако је истрага спроведена без њиховог учешћа, нису их позивали у истрази, јер Хрватска неће да сарађује када је у питању процесуирање припадника њихове војске. Али, инсистирање на томе доводи до разноразних сумњи да овдје све није у реду - рекао је Штрбац.

Нагласио је да је београдско Тужилаштво за ратне злочине урадило свој посао, подигло оптужницу која је потврђена, али ни Ванпретресно, ни Претресно вијеће није одлучило о захтјеву тужилаштва да им се суди и одсуству, иако су за то, према мишљењу Штрпца, надлежни.

Штрбац подсјећа да је Апелациони суд, који иначе одлучује о жалби, већ у сличним предметима изразио став да су испуњени услови да се суди у одсуству.

-Ја ту видим неке закулисне намјере и ових у Претресном и Ванпретресном вијећу, зашто нису одлучили како закон налаже неком одлуком против које се има права жалбе. Шта се ту крије? Пребацују једни другима, као пинг-понг игра? - рекао је Штрбац.

Посебно одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду је 8. јуна прошле године потврдило прву оптужницу коју је српско Тужилаштво за ратне злочине подигло против четворице официра Хрватског ратног ваздухопловства за злочине почињене у војно-полициској акцији “Олуја”, договореној на састанку војног и политичког руководства Хрватске на Брионима 31. јула 1995. године.

Оптужница је подигнута против Владимира Микца из Птуја, Зденка Радуља из Осијека, Жељка Јеленића из Пуле и Данијела Боровића из Вараждина, припадника хрватског ратног ваздухопловства, због оправдане сумње да су извршили кривично дјело ратни злочини против цивилног становништва у саизвршилаштву.

Суђење четворици хрватских пилота, оптуженима за ракетирање избјегличке колоне током војне акције “Олуја” 1995. године, одгођено је у децембру 2022. године уз образложење суда у Београду да није имао елемената за одлуку да им се суди у одсуству.

Предсједавајући судским вијећем Владимир Дуруз није заказао ново рочиште, него је суђење одгодио до даљег док се не утврди вјеродостојност одлуке хрватског Министарства правосуђа да неће поступати по молби Србије у том предмету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана