Странци бјеже од индустрије у лову на брз профит

Маријана Миљић
Странци бјеже од индустрије у лову на брз профит

Бањалука - Директне стране инвестиције у БиХ не доприносе њеном економском опоравку и привредном развоју у мјери у којој је то очекивано и пожељно јер странци заобилазе индустрију и фокусирани су на услужни и финансијски сектор којим им брже и уз мање ризика доноси профит.

Економисти и аналитичари сагласни су да је структура директних страних инвестиција веома лоша и да инострани капитал заобилази област чија неразвијеност генерише кључне проблеме домаће економије - ниску стопу привредног раста, велику незапослености и слаб извоз.

Према подацима Централне банке БиХ директне стране инвестиције у БиХ прошле године су износиле 536,3 милиона марака. Највише новца странци су уложили у области трговине - 148,8 милиона, а слиједи банкарство са 139,1 милион марака. Тек на трећем мјесту долази једна производна дјелатност, односно производња дуванских производа у коју је уложено 67,7 милиона марака. У производњу хемикалија и хемијских производа страни инвеститори су унијели 49,3 милиона, а у сектор телекомуникација 34,2 милиона КМ.

Професор Економског факултета у Мостару Вјекослав Домјан каже да је евидентно да странци заобилазе улагања у индустрију и да су потпуно усмјерени ка услужним дјелатностима.

- То је негативан тренд јер индустрија ствара производе са вишом додатном вриједношћу и тиме доприноси расту бруто домаћег производа (БДП). Индустрија даје и робу за извоз, а БиХ је управо потребно да увећа извоз робе за најмање два пута да би стигла земље са којима се уопште може поредити по том параметру. С обзиром да изостају значајније и стране и домаће инвестиције у индустрију нема ништа од повећања извоза. Улагање у услуге такође може само на ограничен начин повећати број радних мјеста, али не може озбиљније допринијети јачем смањењу незапослености у БиХ - казао је Домјан.

Поред структуре, истиче Домјан, БиХ има проблем и са скромним обимом укупних страних инвестиција.

- Стране инвестиције требају бити минимално три пута веће да би БиХ достигла глобални просјек. Лош пословни амбијент одбија инвеститоре, а на то су посебно осјетљиви странци.  Све у свему, инвестиције би требале бити знатно веће, а њихова структура примјеренија економским проблемима БиХ - закључио је Домјан.

Истог мишљења је и економски аналитичар Зоран Павловић из Бањалуке, који истиче да инвеститори пажљиво бирају дјелатност у коју ће улагати у БиХ.

- Они искључиво избјегавају капитална улагања, односно куповину хала, набавку машина и репроматеријала. Та врста улагања захтијева велике суме новца и дуго вријеме док не дође до зараде, а то повећава и ризик да ће улагање уопште бити исплативо, поготово на тржишту какво је БиХ - рекао је Павловић.

Нестабилан пословни амбијент, велика пореска оптерећења и нејасни закони кључни су разлози за које Павловић сматра да одбијају инвеститоре да озбиљније улажу на тржишту БиХ.

- Због тога и они који отворе фирму схвате већ након мјесец да су дошли у земљу у којој нема сигурности за пословање - казао је Павловић.

У пословној заједници у РС такође кажу да је индустријски сектор најмање атрактиван за стране улагаче.

- Они га заобилазе у широком луку и да стање у том погледу је веома лоше. Најризичније улагање је управо у индустрију јер изискује много новца, обезбеђење радне снаге, репроматеријала и других предуслова. Проблем представља и недовољна конкурентност домаће радне снаге и производа. Због тога су трговина, финансијски и ИТ сектор атрактивнији за улагања због добити коју остварују брже и са мање ризика - каже предсједник Подручне привредне коморе Бијељина Михајло Видић и додаје да су подаци о страним инвестицијама у БиХ катастрофални и да би њихов износ требао бити знатно већи да би се осјетио и економски напредак.

Растерећења

Михајло Видић истиче да БиХ мора да посегне за пореским растерећењима како би поправила пословно окружење и привукла стране инвестиције.

- Потребно је смањити и обим документације која је неопходна приликом улагања и отварања предузећа. На тај начин би могли колико-толико поправити ситуацију и градити бољи имиџ за привлачење страних инвеститора - казао је Видић.

Директна страна улагања у 2016. години по дјелатностима (милиона)

*148,8 - трговина на велико

*139,1 - банкарски сектор

*67,7 - дуванска производња

*49,3 - производња хемикалија

*34,2 - телекомуникације

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана