СПЦ одбацила наметање подјела

Рекао је ово за “Глас Српске” свештеник и главни уредник радија “Светигора” из Подгорице Никола Пејовић коментаришући именовања на Светом архијерејском сабору СПЦ, на којем су донесене важне одлуке за живот и рад цркве те попуњене упражњене епархије.

- Њихов главни задатак биће да наставе и очувају дјело митрополита Амфилохија, које се огледа у његовој приступној бесједи “да мири завађене, опоји неопојане, крсти некрштене”. Он је у доброј мјери то успио, али остало је још да се то доведе до краја и вјерујем да ће нови митрополит, заједно са свештеницима, радити на помирењу и просвјећењу те црквеној мисији да вратимо цркви онај углед у народу као што је био прије Другог свјетског рата, када у Црној Гори није било некрштених - рекао је Пејовић.

Редовно засједање Светог архијерејског сабора СПЦ под предсједништвом патријарха Порфирија завршено је у суботу, а архијереји су током пет дана саборовања у крипти Храма Светог Саве у Београду разматрали бројна питања и именовања у СПЦ.

Поред именовања владика Јоаникија и Методија у Црној Гори, на упражњено мјесто у ваљевској епархији за епископа је постављен досадашњи викарни епископ мохачки Исихије. Само засједање Сабора пратили су бројни написи о подјелама и сукобима међу архијерејима, али, према оцјени саговорника нашег листа, показано је недвосмислено јединство и саборност СПЦ. Највише пажње јавности изазвао је управо избор владике Јоаникија за насљедника блаженопочившег митрополита Амфилохија.

- Избор владике Јоаникија представља посебну радост за нас у Црној Гори, јер је он духовно чедо митрополита Амфилохија. Заједно са њим је орао ову њиву Господњу, узрастао и стасавао, а као епископ имао је великог плода и стекао огроман углед међу народом. Посебно је значајно што је изабран акламацијом, односно без гласања да су се сви једнодушно сложили да је владика Јоаникије достојан насљедник митрополита Амфилохија на тој древној светосавској катедри зетских и цетињских митрополита - рекао је Пејовић.

Коментаришући помпу која се подигла у вези са потписивањем темељног уговора између СПЦ и Црне Горе, Пејовић каже да је видљиво да постоји добра намјера да тај уговор буде потписан.

- Све ово што се дешавало је плод неког неспоразума. СПЦ у Црној Гори измјеном Закона о слободи вјероисповијести више није угрожена и сигурно да у вези са темељним уговором не треба правити толику галаму, јер није питање живота и смрти, нарочито због чињенице да су обје стране јасне у намјери да га потпишу. Утисак је да је темељни уговор добио мало више политичку димензију и сигуран сам да ће он ускоро бити потписан - рекао је Пејовић.

Професор Универзитета у Бањалуци Бошко Бранковић каже за “Глас Српске” да је потврђено да у Сабору нема мање важних питања, али и да су изненађења ријетка.

- Није било нечега што је неочекивано или што је најављивано од стране неких медија. Именовања су, мање-више, очекивана и посебно радује да је црква потврдила свој став о Косову и Метохији - рекао је Бранковић.

Сабор је, осим ових, донио одлуке о новим члановима Синода, укинуо епископске савјете на одређеним територијама те је разматрао извјештаје о Јасеновцу, о ситуацији у епархијама, посебно на КиМ и Црној Гори.

Културна баштина

Свети архијерејски сабор СПЦ сматра да је нацрт закона о културној баштини у Србији неприхватљив, јер “искључује територију КиМ из сфере његовог дејства, премда се тамо налазе највеће српске светиње и најважнији српски културни споменици”.

Професор Бошко Бранковић каже да је добро да су владике изразиле свој став и послале такву поруку, да би било отклоњено мишљење да је то став само дијела владика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.