Ревидирана стратегија за рјешавање предмета ратних злочина годину дана под опструкцијама бошњачке политике: Више не крију да играју на карту времена

Ревидирана стратегија је, након двогодишње блокаде од стране Бошњака, усвојена 24. септембра 2020. у Савјету министара БиХ, а томе су претходили дани усаглашавања о анексу који је постао њен дио, а у чему су учествовали и представници ЕУ. Тад је усаглашено да ће, између осталог, Министарство правде БиХ, у року од 30 дана, у Савјет министара доставити приједлог одлуке о формирању надзорног тијела за праћење спровођења стратегије, али иако је било покушаја да тај орган буде именован, до тога није дошло јер су се бошњачке структуре противиле предложеним кадровима у име Српске.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић истиче за “Глас Српске” да Бошњаци не желе да пред лице правде буду изведени одговорни за ратне злочине и да одређени тужиоци спроводе политику СДА.

- Покушавају наметнути само једног кривца за све што се дешавало у рату, а то не одговара истини. Бошњаци су опструисали усвајање ове Стратегије, а када је усвојена, опструишу именовање Надзорног тијела. Ни међународна заједница не реагује, јер се не ради према утврђеним приоритетима, али их је интересовало наметање закона. То потврђује двоструке аршине на које годинама упозоравамо и да је стално на сцени сатанизација српског народа и српских жртава - истакао је Којић.

Подсјетио је да наметнуте допуне Кривичног закона БиХ, односно забрана негирања геноцида које је наметнуо бивши високи представник Валентин Инцко на одласку, отежава одбране у процесима.

- И тај потез, уз овакав однос према обавезама из Ревидиране стратегије, све говори. Циљ је зацементирати све донесене пресуде и спријечити да и Бошњаци буду оптужени, а касније и пресуђени за злочине над Србима, као и Хрвати – закључио је Којић.

Са њим је сагласан и савјетник српског члана Предсједништва БиХ Милан Тегелтија који је, када је усвојена Ревидирана стратегије био предсједник Високог судског и тужилачког савјета БиХ.

- Бошњачко политичко руководство, на челу са СДА, не жели процесуирање ратних злочина над Србима. Класичне опструкције је немогуће не видјети и њима је битно да прође вријеме, да свједоци биолошки нестану, да пресуде никада не стигну оне које они штите - истакао је Тегелтија који је додао да, када би сутра кренули да раде, не могу бити испоштовани усвојени рокови.

Ревидираном стратегијом, између осталог, задужено је Тужилаштво БиХ да достави статистичке податке о правоснажним пресудама, истрагама те број лица против којих није покренут поступак, односно која нису узета у рад од 2004. године. Према Стратегији, план је да ће најсложенији предмети бити процесуирани у Суду БиХ, а остали, њих око 200, биће процесуирани пред ентитетским, или правосуђем Брчко дистрикта.

Први покушај

БиХ је 2008. усвојила Стратегију за рад на предметима ратних злочина, која је предвиђала да се на нивоу БиХ процесуирају најсложенији предмети у року од седам година, а сви остали да буду пребачени на ентитетски ниво и заврше до 2023. године. Крајем 2015. истекао је рок од седам година, а нису били завршени сви најсложенији предмети, због чега је Савјет министара у априлу 2017. године формирао радну групу која је у мају идуће доставила приједлог ревидиране стратегије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.