Реформа у ћорсокаку због Уставног суда БиХ

Процес који је помпезно најављиван, уз тврдње највиших међународних званичника да ће допринијети реформи правосуђа у БиХ, на крају је испао најобичнија шарена лажа, док су сви покушаји политичких представника Републике Српске, али и хрватских званичника у БиХ, да буде усвојен закон којим би били прецизирани рад и надлежности Уставног суда БиХ заустављени већ на самом старту од бошњачких политичара.

Бивши помоћник министра правде Републике Српске Никола Ковачевић, који је послије пензионисања наставио као експерт да представља Републику Српску у структуралном дијалогу, каже да се у оквиру тог процеса одавно ништа не дешава.

- Тренутно стање се слободно може назвати мртво стање. Док не буде конституисана нова власт на нивоу БиХ, не вјерујем да ће се ишта и дешавати. Што се тиче досадашњих резултата, нешто смо били направили када је почело да се говори о Суду БиХ, али и то сада стоји - каже Ковачевић.

Када је ријеч о Уставном суду БиХ, Ковачевић објашњава да је страним судијама истекао мандат послије пет година на тим функцијама.

- Прецизирано је да им послије пет година истиче мандат и да Парламентарна скупштина БиХ треба да донесе закон и изабере нове судије. Међутим, даље се каже да док то не буде урађено стране судије остају на својим позицијама. Знамо да је то покушано, да су сви српски посланици у Парламенту БиХ предложили нови закон о Уставном суду БиХ, али тај приједлог је оборен већ у самом старту. Бошњачки политичари апсолутно нису показали нити показују вољу за доношење тог закона и јасно се противе одласку страних судија, тако да с те стране не видим рјешење - каже Ковачевић.

Најбољу потврду његових ријечи да се рјешење не назире представља чињеница да је Савјет министара почетком марта 2017. године усвојио Акциони план за спровођење Стратегије за реформу сектора правде у БиХ, који је предвиђао усвајање закона о Уставном суду БиХ, који је остао мртво слово на папиру.

- Акционим планом, односно стратегијом, било је предвиђено да већ у првом кварталу прошле године у парламентарну процедуру буде упућен закон о Уставном суду БиХ. Али, од тога није било ништа, а колико сам информисан, није написано ниједно слово новог закона. У сваком случају, ниједан представник Министарства правде Републике Српске тим поводом никада није позван у Сарајево - каже помоћник министра правде Републике Српске Слободан Зец, који је био укључен у израду стратегије.

Он додаје да је носилац тог посла требало да буде Министарство правде БиХ, али да су у све обавезно морали да буду укључени и представници из Републике Српске.

- Покушано је да се неке ствари помјере са мртве тачке када је ријеч о законима о Суду и Тужилаштву БиХ и закону о Високом судском и тужилачком савјету, али што се тиче закона о Уставном суду БиХ, о томе нема ни ријечи - каже Зец.

СДС и СНСД

Свих 13 посланика српских политичких партија у Представничком дому Парламента БиХ у јануару 2016. године упутили су у парламентарну процедуру закон о Уставном суду БиХ, који је предвиђао одлазак страних судија из овог суда.

Међутим, закон није добио подршку јер су га бошњачки посланици оборили већ на Уставноправној комисији, на којој су оцијенили да закон није у складу с Уставом БиХ. Послије тога су лидери СНСД-а и ХДЗ-а БиХ Милорад Додик и Драган Човић најавили да ће предложити законско рјешење, али оно никада није стигло пред парламентарце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.