Ратни кадрови СДА суде Махмуљину

Посебно шокантно је што ће Махмуљину, након што му је укинута првостепена пресуда од десет година затвора, као члан другостепеног вијећа судити Реџиб Бегић, бивши судија Вишег и Кантоналног суда у Зеници, који је од 1991. до 1993. године био начелник Центра служби безбједности Зеница. Бегић је у Вишем суду у Зеници радио заједно са актуелним бошњачким чланом Предсједништва БиХ Шефиком Џаферовићем, који је послије Бегића био на функцији начелника зеничког ЦСБ-а.

Поред Бегића члан судског вијећа је и ратни судија Окружног војног суда у Горажду Хилмо Вучинић. Тај суд је током рата пресудио српској браћи Делић, која су послије суђења нестала и до данас нису пронађени њихови посмртни остаци, а за то нико никада није одговарао. Удружење породица цивилних жртава рата из Вишеграда поднијело је ВСТС-у БиХ пријаву против Вучинића, у којој су га оптужили да је с умишљајем предузео више мјера и радњи да би прикривао чињенице у вези са ратним злочинима с циљем сатанизације Срба. У тој пријави је наведено да је Вучинић у својим пресудама без икаквих доказа свјесно извртао или подметао тврдње да су муслимани напустили Вишеград у страху од војника Ужичког корпуса ЈНА, при томе свјесно прикривајући терористички акт Мурата Шабановића и бројна друга дјела муслиманских екстремиста из тог периода.

Чисту ратну прошлост нема ни трећи судија трочланог вијећа Сенадин Бегташевић. Он је током рата био судија Општинског суда у Коњицу, заједно са Миром Смајловић, такође судијом Суда БиХ, која је недавно имала главну улогу у доношењу шокантне одлуке о одбацивању оптужнице против Адема Костјеревца, оптуженог за силовање трудне Српкиње.

Предсједник Савеза логораша РС Анђелко Носовић каже да је јасно да српске жртве не треба да се уздају у то да ће од правосуђа БиХ добити правду.

- Сада смо у страху да Махмуљин, умјесто оштрије казне, не буде потпуно ослобођен. Какву правду да очекујемо од тог судије Бегића, када су он и Махмуљин у рату били на истој страни и у вези са муџахединима, јер је Бегић, као начелник ЦСБ-а Зеница, морао да има улогу у довођењу муџахедина, којима је касније командовао Махмуљин - каже Носовић за “Глас”.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже да је већ приликом доношења одлуке да поједине изјаве буду репродуковане пред другостепеним вијећем било јасно да је циљ ослобађање Махмуљина и скидање одговорности са комплетног тадашњег политичког, војног и полицијског руководства за садистичке и распрострањене злочине над Србима на озренско-возућком ратишту.

- Састав другостепеног вијећа то сада само потврђује, јер је с обзиром на њихове ратне биографије, јасно да је тај задатак додијељен управо оним кадровима који спроводе муслиманску политику још од 1992. године - каже Којић за наш лист.

Он додаје да је јасна и улога шпанског држављанина на челу Суда БиХ Ранка Дебевеца, у чијој надлежности је именовање судских вијећа, као и оних који стоје иза њега.

- Оваквим потезима ти исти руше све принципе демократије, раде против помирења и желе да ионако затегнуте односе учине још комплекснијим - каже Којић.

Коњиц

Припадник резервног састава полиције у Коњицу Миралем Мацић преминуо је у јануару 2012. године, само дан прије него што је требало да буде разматран његов споразум о признању кривице са Тужилаштвом БиХ о злочинима над Србима у Коњицу.

Мацић је, како су тада објавили медији, прије изненадне смрти најавио да ће објелоданити имена судија и тужилаца који су у рату пресуђивали Србима, као и њихову улогу у ратним дешавањима. Он је детаље записивао у свој ратни дневник, који је послије његове смрти нестао, а у њему су морала бити имена актуелних судија Суда БиХ Сенадина Бегташевића и Мире Смајловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.