Прича о Изборном закону БиХ добија наставак: Сигурни само нови преговори
БАЊАЛУКА - Нова шанса за договор о измјенама и допунама Изборног закона пружена је одлуком лидера владајућих странака на заједничком нивоу власти у БиХ да формирају тим са задатком да понуди квалитетне приједлоге, а тиме је почела и имплементација дијела принципа који су потписани још крајем прошле године.
Споразумом лидера СНСД-а, СДП-а и ХДЗ-а, из децембра 2022, предвиђено је да ће, између осталог, у року од шест мјесеци од конституисања власти на свим нивоима, што је недавно завршено, промијенити Устав БиХ и Изборни закон БиХ те спровести пресуде које се односе на изборну област.
Преговори о Изборном закону су, у неку руку, обиљежили прошли мандат на заједничком нивоу када је СДА била у власти, али упркос покушајима, чак и уз посредовање међународних званичника није постигнут договор.
Прича се углавном сводила на спровођење пресуда судова који иду у корист Хрвата и оних који се у БиХ не изјашњавају као припадници ниједног од три конститутивна народа, али је договор изостао првенствено јер СДА и ХДЗ нису могли доћи до заједничког става о томе како измијенити и Изборни закон, а у одређеном дијелу и Устав БиХ.
Да ће преговори бити настављени потврђено је крајем прошле седмице када је договорено формирање радне групе у којој су страначки функционери Нерин Диздар (СДП), Даријана Филиповић (ХДЗ) и Средоје Новић. Диздар и Филиповићева нису одговарали на позиве, док је Новић јуче поручио да ће у наредним данима бити познато када ће се састати и од чега ће почети. Новић који је и раније био члан група које су се бавиле изборним законодавством за "Глас" каже да ће настојати да дођу до консензуса о значајним питањима.
- Чињеница је да су сви заинтересовани за измјене Изборног закона БиХ да би била отклоњена свака сумња у могућност лажирања избора. Које ће се све одредбе мијењати рано је још причати о томе, али је кључно да су све стране показале, и СНСД, и ХДЗ, и странке "тројке", интерес да отворе то питање, да се о томе разговара и да дођемо до најбољег рјешења - закључио је Новић.
Иако то међустраначко радно тијело још није ни почело да ради појавиле су се одређене сумње у редовима опозиције, прије свих са адресе СДА, странке коју предводи Бакир Изетбеговић.
Функционер те странке Адил Османовић сматра да у овај процес морају да буду укључене и странке из опозиције јер владајући немају довољно руку за потврду рјешења у Парламенту БиХ јер су потребне двије трећине за измјене Устава БиХ.
- Ипак, ако ова група у коју у старту сумњам понуди добра рјешења која су у интересу грађана, јачања демократије и демократских процеса грађанске државе БиХ СДА то неће блокирати - рекао је Османовић за федералне медије.
Било који приједлог измјена Изборног закона и Устава БиХ мора добити подршку, осим у Представничком, и у Дому народа Парламента БиХ. Управо су делегати СНСД-а и ХДЗ-а половином прошле године усвојили измјене које је предложила партија Драгана Човића, које предвиђају другачији директни избор два члана Предсједништва БиХ из ФБиХ, а како би Хрвати имали легитимног представника. Међутим, да би ступиле на снагу морају бити у истом тексту усвојене и у Представничком дому. Члан Предсједништва из Српске бира се директно на изборима и о томе, према ранијим тврдњама републичких представника, нема преговора.
"Под лупом"
Да процес измјена Изборног закона мора укључивати широк круг страна и започети од приоритета сматрају и у невладином сектору, на адресама које годинама прате ову област. За коалицију "Под лупом" неприхватљиво је да тај процес буде сведен на договоре три политичке странке или три особе из тих политичких странака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
