Основне намирнице плаћамо 170 КМ више

Показују ово подаци до којих је дошао “Глас Српске” у анализи, односно математичкој рачуници, урађеној само на шест “кључних” намирница без којих се живот једног домаћинства никако не може замислити, при томе калкулишући и правећи ову рачуницу и узимајући званичне статистичке податке, с претпоставком да једна просјечна породица у Републици Српској минимално потроши, рецимо, 30 хљебова дневно, 12 килограма меса, од чега највише пилетине, 10 литара млијека, 40 јаја и 30 килограма разног поврћа: кромпира, парадајза, паприке, лука...

Када се подвуче црта, може се видјети да је за поменутих шест прехрамбених ставки, на мјесечном нивоу, крајем 2020. било потребно издвојити 237 марака, годину дана касније 330, а крајем прошле и почетком ове године чак 410 марака, што је раст од око 70 одсто.  

Уколико то упоредимо са кретањем просјечне плате у посматраном периоду, а она је 2020. износила 956, а почетком ове године 1.217 марака, произлази да је само раст цијена поменутих шест намирница “појео” већину од 260 марака, колико је износио раст плата у посљедње три године, односно више од 60 одсто овог повећања.     

Према ријечима Бањалучанке В. З., она и супруг све теже излазе на крај са свим поскупљењима јер, како је појаснила, с пензијом од 580 марака свака куповина постаје ноћна мора.

- Поједини тржни центри имају понедјељком снижења за пензионере. Користим то, али и акције које се с времена на вријеме организују. Али, и поред тога, супруг и ја смо принуђени да режемо трошкове гдје год можемо, па чак и на храни. Када платимо режије и купимо лијекове, мало тога остане. Купује се само оно најосновније, али буквално, и то у мањим количинама него до сада. Да није дјеце, стварно не знам како бисмо преживјели све ово, јер је ово стварно постало пуко преживљавање. Једне цијене данас, сутра друге и тако у недоглед. Оно што ме брине јесте што се овим поскупљењима не види крај - каже ова огорчена Бањалучанка.   

Извршна директорица Удружења за заштиту потрошача ДОН из Приједора Муриса Марић каже да, иако је дошло до одређеног раста пензија и плата, он не може пратити раст цијена хране, али ни осталих комуналних услуга.

Наводи да су због тога промијењене и потрошачке навике грађана, те се тако све више купују, условно речено, јефтинији производи. Како је појаснила, не гледа се на квалитет, него се купује оно што је доступно и приступачно количини новца, односно кућном буџету једног домаћинства.

Да је овај раст цијена утицао на куповну моћ грађана, указују и посљедњи подаци који говоре да је, након што је протеклих година био евидентан раст потрошње у малопродаји, у међувремени дошло до великог пада, што је, како истичу поједини аналитичари, резултат огромног раста цијена, али и посљедица недостатка значајније помоћи грађанима.

Иако је Влада Српске увела ограничења трговинских маржа за неке од поменутих намирница, очигледно је да их многи трговци не поштују, о чему свједочи и податак да је само током прошле године изречено око пола милиона марака казни. То очигледно није спријечило многе да наставе са овом праксом подизања цијена, јер су поједини трговци процијенили да им је исплативије платити казну, него спустити цијене, што добрим дијелом раде и трговци нафтним дериватима.

Статистика

Да је дошло до значајног раста цијена хране, али и трошкова живота, илуструју и подаци које на мјесечном нивоу објављује Савез синдиката Српске, а везани су за кретање вриједности потрошачке корпе. Према њиховим подацима за јануар 2023. године, синдикална потрошачка корпа износила је 2.404 марке, од чега се на прехрану односило 44 одсто, односно 1.068 марака, што је за 273 марке више у односу на исти период прошле године, односно 340 КМ уколико направимо поређење с почетком 2020. године.

Француска

Велика инфлација потреса и већину европских земаља, у којима су цијене неких основних животних намирница, попут млијека и воћа, порасле више него икад. У Француској су се због тога представници власти договорили с власницима ланаца супермаркета да се купцима уведу “најниже могуће цијене” у периоду од три мјесеца, за артикле које ће сами одабрати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.