Одаловић: Сарајево, Загреб и Приштина да отворе архиве како би расвијетлили судбину несталих Срба
БЕОГРАД - Србија у процесу тражења несталих Срба на простору бивше Југославије инсистира да се отворе архиве у Сарајеву, Загребу и Приштини, јер постоји завјера ћутања и неспремност да се на сто ставе њихови извори који би помогли расвјетљавању судбине несталих, рекао је предсједник Комисије за нестале Србије Вељко Одаловић.
Одаловић је, подносећи извјештај на сједници Одобра Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону, рекао да Србија инсистира на отварању архива хрватских оружаних снага, муслиманских снага у БиХ и албанске ОВК на Косову и Метохији, али и међународних организација.
Србија, која је давала све податке из својих архива, наставиће, каже Одаловић, да инсистира да се архиве у другим земљама отворе, јер има конкретне захтјеве, гробна мјеста, која нису истражена.
Одаловић је истакао да своје архиве нису отвориле ни међународне организације, као што су ОЕБС или НАТО, те додао да су њихови извјештаји до сада били табу тема, а да су отварали архиве само када је било с циљем да се оптуже Срби.
Он каже да је инсистирање Србије, ипак, дало неке резултате јер је јуче добио информацију да је пет до шест земаља, које су имале присуство на Косову и Метохији, дозволило увид у њихова документа, која би могла имати везе са несталим.
Одаловић је рекао да је ОЕБС своје архиве до сада затварао, али да се из њихових извјештаја добијених из других извора могло сазнати да су представници ОЕБС-а посјећивали илегалне затворе гдје су били смјештени Срби.
- Ако буде постојала спремност међународних организација, то може да се промени. Сада су земље саме почеле да дају документа, док су нас до сада упорно одбијали и само смо ударали у зид. Сада је пет до шест земаља отворило своје архиве - навео је Одаловић.
Одаловић је рекао да Србија инсистира и да се открије чија су тијела, њих више од 4.000, која се налазе у мртвачницама у Загребу, Сарајеву, Приштини, Тузли, која још нису идентификована.
Он је додао да је највећи изазов погрешна идентификација која је обављана класичном методом, што су у ранијем периоду радили хашки истражиоци, те додао да је у просјеку између 15 до 20 одсто таквих идентификација било погрешно.
- Треба направити јединствену евиденцију о српским жртвама - рекао је Одаловић.
Он је поновио да је у застоју процес тражења несталих, те подсјетио да се на простору бише Југославије тражи 10.035 лица, од којих једна трећина Срба, односно 3.200.
Одаловић је напоменуо да Република Српска тражи 1.660 несталих, док Србија тражи у БиХ 97 својих држављана, углавном војника.
Он је истакао да Србија поступа по захтјевима Загреба, Сарајева и Приштине и истражује локације и ријечне токове у Србији, за које они сумњају да крију тијела њихових несталих.
Одаловић је навео да из БиХ има један захтјев који се односи на локацију код Сремске Раче, те да је Србија позвала свједока из БиХ да дође и покаже локацију.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
