Од лова на крабе до грчких плантажа

Драгана Келеч
Од лова на крабе до грчких плантажа

Бањалука - Да за оног ко хоће да ради посла увијек има, потврђује све веће интересовање становника Републике Српске који су спремни да отпутују у најегзотичније дестинације и раде неке од најопаснијих послова на свијету.

Они становници, који су годинама на бироима за запошљавање, али и студенти који желе да зараде џепарац, све чешће се одлучују за сезонске послове у наудаљенијим земљама свијета. За плате које увелико превазилазе овдашње спремни су и на ризик.

На интернету се могу пронаћи најразличитије понуде, а неке од најзанимљивијих, али и најбоље плаћених су посао ловца на крабе, риболовца на далеком острву Свалбард, радника на нафтним налазиштима у Сјеверном мору... Све популарнији су и послови на бродовима, али и у Азербејџану и Танзанији.

Лов на крабе представља један од најопаснијих, али и најисплативијих послова, а ко је спреман да ризикује живот, током једне сезоне може да заради више од 50 просјечних плата. Овај посао подразумијева 24-часовно радно вријеме у тешким временским условима. Ловци на крабе, осим са опасним уловом, морају да се боре и са 15 метара високим хладним таласима, вјетром који достиже 130 километара на час, мећавама…

За рад на Сјеверном мору мјесечно може да се заради 4.000 евра, док је на плантажама у Грчкој плата 2.000 евра. Рад у "Гранд казину" у Танзанији плаћен је између 2.000 и 3.000 долара. На острву Свалбард на Арктику годишње се може зарадити око 60.000 евра, а на њега се стиже преко Норвешке и за рад на том острву није потребна ни виза ни радна дозвола.

Директор Агенције за посредовање при запошљавању  "Спектар" Мирослав Вукајловић каже да потражња за послом у иностранству никада није била већа.

- Свакодневно с нама контактирају људи који желе било шта и било гдје да раде у иностранству. Најлакше је отићи у земље бившег Совјетског Савеза и на Блиски исток. Тамо се често плате одређују у зависности од тога одакле долазите - истакао је Вукајловић.

За оне који нису спремни на превелики ризик шанса постоји у Њемачкој, у којој ће у идућих 30 година недостајати између 300.000 и 500.000 радника годишње. Нијемцима су хитно потребни информатичари и инжењери, али и његоватељи и доктори.

Према ријечима замјеника директора Агенције за рад и запошљавање БиХ Жељка Рајића, само на конкурс за посао његоватеља у Њемачкој ове године пријавило се више од 900 кандидата, од којих је 250 добило посао.

- Вјерујемо да ће из Њемачке бити још захтјева за нашим радницима - истакао је Рајић и додао да ће сви радници који су успјели да се запосле у овој земљи имати плаћен прековремени рад.

Плата његоватеља у Њемачкој биће око 1.900 евра.

Осим Њемачке, истиче Рајић, у припреми је и споразум са Руском Федерацијом.

- У Русији има око 3.000 наших људи и потписивањем споразума олакшаћемо им рад - истакао је Рајић.

Он каже да у Агенцији за рад и запошљавање БиХ немају понуда за послове на далеким дестинацијама, нити су имали захтјева за то.

- Нико нам се до сада није обратио за тако "егзотичне" послове. Међутим, ако би тражили мишљење од нас као државне институције, онда бисмо им свакако савјетовали да буду опрезни када конкуришу, с обзиром да бројне могућности превара - истакао је Рајић и додао да становници треба да буду свјесни да са многим земљама БиХ нема никакав споразум, што може да буде опасно.

Берачи јагода

Добра зарада ових дана може се очекивати у Финској, гдје половином овог мјесеца почиње сезона бербе јагода која ће трајати до краја августа. Њиховим пољопривредницима, како преносе агенције, недостају берачи, а посебно ове године, јер смјештај, храна и плата од десет до 12 евра по часу више није довољна домаћој радној снази.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана