"Геополитички императив": Планирају "погурати" кандидате у ЕУ до 2030. године

Мишел је у Бриселу, на церемонији поводом 20 година од великог проширења ЕУ, која је одржана првог дана састанка министара унутрашњих послова ЕУ, истакао да је 2004. годину, када се десет држава придружило ЕУ, обиљежило поновно уједињење "подијељеног континента".

"Данас, 20 година касније, рат се вратио у Европу. Наредни талас проширења је поново састанак са историјом, то је поново геополитички императив", рекао је Мишел. 

Он је нагласио да је проширење камен темељац стратешког суверенитета ЕУ. 

"И ми, земље кандидати и ЕУ институције, имамо много посла. Желио бих да поновим своје чврсто увјерење да морамо бити спремни са обје стране на проширење до 2030. године", рекао је Мишел.

Он је објаснио да за кандидате то значи спровођење неопходних реформи и рјешавање свих билатералних спорова, а за ЕУ реформу програма и буџета и процеса доношења одлука. 

"Тест наше генерације је да ову Европу, нашу Европску унију, учинимо јачом, суверенијом, утицајнијом, интегрисанијом и уједињенијом. Поново смо на прагу још једног историјског тренутка за нашу Унију. Имамо састанак са историјом. Зграбимо га са обје руке", поручио је Мишел.

Он је подсјетио да је од 2004. године ЕУ приступило 13 нових чланица због жеље да постану дио "свијета слободе и просперитета". 

"Оне више не би биле западни дио Истока, већ источни дио Запада. Европа је била много више од географије, Европа је идеја, сан, путовање, свјетионик наде", рекао је Мишел.

С друге стране, како је навео, ЕУ је као мотив имала моралну обавезу да одговори на "зов историје", али је имала и и стратешки интерес. 

"Велико проширење 2004. године било је трансформативни догађај за наш континент. За нове чланове, придруживање нашој породици ЕУ представљало је моћан мотор за већи просперитет, спектакуларан раст њиховог БДП-а је најбољи доказ", рекао је Мишел и истакао да је велико проширење ЕУ дало већи глобални утицај. 

Међутим, како је навео, оптимизам који је владао 2004. године изгледа давно.  

"Данас се суочавамо са три велика шока. Први шок са којим се суочава наш природни свијет: климатске промјене и биодиверзитет. Друго, шок технологије: дигитална револуција и вјештачка интелигенција, и утицај на наша друштва. И треће, шок од хаотичне геополитичке транзиције", навео је Мишел.

У том контексту навео је да је свјетски поредак уздраман, што се, како је нагласио дешава на европском тлу, гдје Русија води рат против Украјине. 

Он тврди да су ЕУ, земље кандидати и Африка на мети хибридних напада Кремља који, како је рекао, има за циљ да сруши европски сан јер се плаши слободе и демократије на свом прагу. 

Он је оцијенио да су Европљани деценијама мир, безбједност и просперитет узимали "здраво за готово" и постајали превише зависни од енергије из Русије, кључних сировина из Кине, па чак и од одбране из САД. 

"Сада морамо да надокнадимо изгубљено вријеме. Имамо стратегију: зове се европски суверенитет или стратешка аутономија. Суверенитет значи да постанемо јачи, утицајнији и да више контролишемо своју судбину", рекао је Мишел и додао да се суверенитет заснива на три стуба. 

Како је објаснио, први чине  демократске вриједности и принципи, а други изградња јаке и конкуретне економије, а трећи је изградња одбрамбене спремности ЕУ. 

"Сви разумијемо да безбједност и одбрана нису теоретски, и важно је да развијемо сопствене алате, сопствене способности и ојачамо наше индустријске одбрамбене капацитете. Морамо више улагати у Европу и развијати европске водеће пројекте, као што је на примјер Гвоздена купола", поручио је Мишеч.

У Бриселу је данас почео неформални састанак Савјета ЕУ за опште послове, током којег ће министри унутрашњих послова ЕУ на низу радних сесија разговарати о процесу проширења ЕУ.

Како је најављено, тема ће бити и разговори о владавини права у оквиру процеса проширења са десет партнера са европском перспективом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.