Нема података о новинарима осуђеним за клевету

Наиме, у одговорима на упитник, на 335. питање Европске комисије у Поглављу о политичким критеријумима о статистичким подацима о тужбама за клевету против новинара и представника цивилног друштва, одговорено је да БиХ такве податке - нема.

“Ни Високи судски и тужилачки савјет не располаже подацима о тужбама за клевету против медија и представника организација цивилног друштва, јер није могуће издвојити податке о туженим лицима на начин како је тражено овим питањем, као ни подацима о досуђеним износима за накнаду штете која је проузрокована клеветом”, одговорено је са нивоа БиХ. Слично су одговорили и представници ФБиХ, док су у РС имали податке о томе да су против медија вођена 23 поступка, којима су изречене новчане казне од двије до 45.000 КМ, и три против представника цивилног друштва, међутим проблем с овим подацима је што се нигдје не наводи на који период се они односе.

Из ВСТС-а су нам потврдили одговор из упитника да подаци о изреченим казнама против новинара не постоје у њиховој евиденцији.

“ВСТС БиХ не располаже подацима о предметима клевете у којима су странке у поступку медији и/или новинари с обзиром на то да у ЦМС-у није обавезно евидентирање занимања странака у поступку”, навели су они.

ВСТС има само податке о укупном броју предмета за клевету па тако, према њиховим подацима, у 2016. години ријешена су 294 предмета, док их је неријешено 447. У години прије ријешен је 261 предмет, док је неријешених остало 442. У 2014. ријешено је 268 предмета, а 435 није.

У упитнику је такође наведен податак да је БиХ прва у региону декриминализовала клевету, односно из кривично-правне сфере ју је пребацила у грађански парнички поступак. То, практично, значи да се за пресуђене клевете новинара и издавача не може казнити затвором, већ само новчаном казном. Колико је то добро може се поставити питање, с обзиром на то да у већини земаља Европе и демократског Запада клевета није декриминализована. Према подацима Међународног новинарског института из Лондона, у ЕУ само Ирска, Уједињено Краљевство, Естонија, Румунија и Кипар имају законодавство слично оном у БиХ да је клевета декриминализована. У свим осталим земљама за клевету је предвиђена кривична одговорност. Од тих земаља, само у Француској, Хрватској и Бугарској се за клевету не иде у затвор. У свим осталим земљама, укључујући и земље попут Њемачке, Шведске и Аустрије, за клевету је предвиђена законска казна. У нашем региону Македонија и Црна Гора имају законодавство слично нашем, док је у Србији клевета кривично дјело, али без затворске казне. 

Када су у питању Сједињене Државе, Првим амандманом на Устав те земље предвиђена је слобода говора, а, иако већина држава има кривичне санкције и затворске казне за клевету, клевета се јако тешко доказује. Према подацима Америчког новинарског удружења, Америка је једна од свега неколико земаља на свијету у којој је терет доказивања на оштећеној страни да докаже да потенцијални клеветник не говори истину. Наиме, амерички судови ријетко пресуђују клевете. Примјера ради, амерички комичар Бил Маер је за америчког предсједника Доналда Трампа рекао да му је мајка мајмун, орангутан, а када је Трамп подигао тужбу, суд је то оцијенио слободом изражавања и одбио је тужбу. Међутим, када амерички судови пресуде клевету, казне знају бити драконске. Примјера ради, суд у Колораду осудио је Томаса Минка на чак 23 године затвора због вријеђања људи на интернету и исмијавања.

Кривична дјела против новинара

Из упитника занимљив је и податак из 351. питања. Наиме, Европска комисија је питала да ли има кривичних дјела против новинара, а институције БиХ су одговориле да се на нивоу државе не води евиденција о кривичним дјелима почињеним искључиво против новинара као лица оштећених кривичним дјелом.

Једино су у РС имали тражене податке -вођено је десет поступака против новинара, али ни у овом сегменту није наведено на који период се ово односи.

Из одговора је занимљив још један податак који се односи на рад медија: институције у БиХ не познају новинаре као посебну категорију лица која се појављују као подносиоци захтјева за приступ информацијама.

“Право приступа информацијама новинарима се гарантује као свим другим физичким лицима”, истакли су у одговорима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.