Нема мјеста за Комшића, а виси и СДА
МОСТАР - ХДЗ као странка која је добила највећу подршку хрватског народа на изборима, приликом разговора о формирању нове власти на нивоу БиХ разговараће са свим бошњачким странкама које новој парламентарној већини могу дати пуни легитимитет за формирање будућег сазива Савјета министара. У тај круг не убрајају Демократску фронту Жељка Комшића.
Истакао је ово за “Глас Српске” високи функционер ХДЗ-а Предраг Кожул наводећи како због поновљеног изборног инжењеринга приликом избора Комшића за хрватског члана Предсједништва БиХ, али и његових изјава и порука, не долази у обзир било какав коалициони договор са ДФ-ом.
На питање да ли ће ХДЗ заједно са СНСД-ом, с обзиром на то да СДА без ДФ-а не може обезбиједити неопходну бошњачку већину за нову власт на државном нивоу, ући у преговоре са представницима “Тројке”, коју чине партије Народ и правда, СДП БиХ и Наша странка, Кожул није хтио отворено да одговори. Како је рекао, још је рано о томе говорити иако, како је додао, у ХДЗ-у су већ почели са прављењем одређених математика и калкулација.
- Хајде да мало прво причекамо, да видимо коначне резултате. Наш став је да ћемо са свима разговарати, осим са ДФ-ом. Ако СДА може без њих имати неопходну бошњачку већину, значи одређени број руку и столица у Парламенту БиХ, онда можемо и са њима. Што се тиче ХДЗ-а, све карте су отворене. Прихватићемо сва логична и разумна рјешења - додао је Кожул поручујући да мјесто предсједавајућег Савјета министара овог пута припада неком од хрватских званичника и да је то нешто што није услов ХДЗ-а, већ логика ствари.
Да би СДА могла бити највећи трагичар ових избора, те да је на сцени увод у евентуални пад династије Изетбеговић, говори и математика коју је након избора изнио лидер Народа и правде Елмедин Конаковић наводећи да “Тројка” има већи коалициони капацитет у Парламенту БиХ од СДА. Он је рекао да његова странка планира да разговара с другим бошњачким странкама које су подржале Дениса Бећировића како би био формиран блок партија које би отпочеле разговоре са лидерима ХДЗ-а БиХ и СНСД-а.
Ова рачуница Конаковића није нимало без основа. У Представничком дому Парламента БиХ СДА ће највјероватније имати осам посланика, а сарајевска “Тројка” - СДП, НиП и Наша странка девет. Уколико би им се придружили ПДА и НЕС који ће имати по једног, тај бошњачки блок имао би 11 посланика. Чак и кад би се СДА придружила два посланика Комшићевог ДФ-а, блок који би предводила сарајевска “Тројка” имао би бошњачки легитимитет да формира власт са ХДЗ-ом и СНСД-ом.
Када се подвуче црта, са пет посланика ХДЗ-а, те највјероватније шест СНСД-ових, нова већина имала би више него комотну ситуацију. Једини услов који би ХДЗ наводно могао поставити пред “Тројку”, а како су објавили поједини хрватски портали, јесте да се у Парламенту БиХ подржи измјена Изборног закона према пресуди Уставног суда у предмету “Љубић”. То значи осигурање избора легитимних представника конститутивних народа у Дому народа ФБиХ и Предсједништву БиХ.
Стартне позиције
Политички аналитичар Пејо Гашпаревић сматра да је још преурањено говорити о постизборним коалицијама и формирању нове власти, те да су изјаве које се могу чути посљедњих неколико дана, у ствари, заузимање што бољих стартних позиција.
- Додуше, ове изјаве говоре и о евентуалним плановима појединих партија, па и ХДЗ-а. Странке окупљене око ХДЗ-а неће више дозволити да буду предмет манипулација, условљавања и игара од стране СДА. Уосталом, убудуће то више неће бити ни могуће, јер су наметнуте измјене Изборног закона од стране Кристијана Шмита дале једну врсту заштите Хрватима, оснаживши механизме заштите - каже Гашпаревић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
