Милош Здравковић, аналитичар, о енергетским изазовима: Српска и Србија неће осјетити гасну кризу у Европи

Вељко Зељковић
Милош Здравковић, аналитичар, о енергетским изазовима: Српска и Србија неће осјетити гасну кризу у Европи

Власти Српске и Србије су до сада водиле разумну енергетску политику и неће у већој мјери осјетити посљедице енергетске кризе која дрма европски континент, а до које је дошло након што су се цијене енергената, а прије свега гаса, готово удесетостручиле на европским берзама.

Каже ово у интервјуу за “Глас “ енергетичар Милош Здравковић, истичући како су Српска и Србија, али и Мађарска, на вријеме схватиле енергетске изазове те вукле стратешке потезе, не затварајући преко ноћи своје енергетске објекте на угаљ, али и склапајући дугорочне партнерске односе са руским компанијама о испоруци гаса.

 - Одлука да се буде дио пројекта гасовода “Турски ток” изузетно је важна због енергетске стабилности. Без тога се не може. Нису доношене неразумне политичке одлуке попут оних у Европи. Добра ствар је и то што су Руси предвидели и градњу неколико електрана на гас, у Србији пет, а Српској, мислим, три када буде изграђен крак овог гасовода и до Бањалуке. Све ово су биле храбре и паметне одлуке српских власти које су годинама биле изложене играма и притисцима глобалиста - истакао је Здравковић.

ГЛАС: Како да Србија и Српска спроведу одрживу “зелену” транзицију електроенергетског сектора?

ЗДРАВКОВИЋ: Као прво, поменуо бих како је од изузетне важности то што ни Србија, а ни Српска нису приватизовале своје електропривреде. Оне морају остати у државним рукама. А када је у питању транзиција, она мора ићи постепено да нам се не био десио европски сценарио. Њу би требало спровести кроз повећање употребе гаса и стратешке и дугорочне уговоре са руском страном. Такође, неопходно је модернизовати постојеће термоелектране, а можда би требало почети размишљати и о нуклеарној енергији. Зашто не! Србија, можда заједно са Српском, може направити тај стратешки искорак. Оне већ постоје у нашем окружењу, од Бугарске преко Румуније до Мађарске. Наравно, ту је и Кршко. Нуклерани реактори су свуда по Европи. Зашто је и ми не би имали, јер је нуклеарна енергија еколошки најчистија, али и економски најисплативија.

ГЛАС: Како је уопште дошло до енергетске кризе у Европи?

ЗДРАВКОВИЋ: До енергетске кризе, не само у гасном сектору, дошло је из неколико разлога. Први је неразумна одлука појединих европских земља да не увозе гас из Русије. Они су од 2013. почели да избегавају куповину енергената од Москве. Друга ствар јесте да је тренутна попуњеност европских складишта гаса на нивоу од 75 одсто, а Русија није резервисала додатне капацитете у украјинском гасоводном систему, а који служи, између осталог, за транзит гаса у Европу. Све је закомпликовала и одлука председника САД Џо Бајдена да престане да спонзорише фракинг, односно вађење нафте и гаса из уљних шкриљаца, који је, еколошки гледано, најпрљавија технологија. То је довело до пропасти многих америчких компанија и пада производње енергената у тој земљи. Такође, они су се попут Русије више окренули азијском тржишту које је спремно да плаћа много веће цијене енергената него Европа.

ГЛАС: Да ли је и нагли прелазак на обновљиве изворе енергије коштао ове земље?

ЗДРАВКОВИЋ: Наравно, угашен је велики број термоелектрана, а обновљиви извори нису могли да задовоље све потребе. Све то пратио је и убрзан пад производње гаса у западној Европи. Она годишње опада за око пет милијарди кубика, а потрошња у исто време расте за око шест одсто. На раст цена гаса утицало је и увођење еколошких такси, а што је довело до раста цена за око 18 одсто. Када све то сумирамо и додамо инфлацију дошло је до лавине коју ће тешко бити зауставити. И данас се води жестока кампања да се затворе термоелектране. Ту нарочито предњачи Немачка, која је недавно изградила нову која је инсталисаног капацитета три пута већег него све термоелектране које су до сада затворили. Значи они воде једну нефер политику, да зелену транзицију плате сиромашни.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана