Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева: Улога жртве највећи терет политичког Сарајева
Никад се нисам либио да истакнем начин на који је настало Источно Сарајево, како је оно стварано и колика је жртва поднесена. У ФБиХ то покушавају да омаловаже и прикажу као да је неко вршио неку агресију на Сарајево, те да је тако настао овај град. То апсолутно није тачно и то је увијек био тај камен спотицања и оно што нас је раздвајало.
Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.
- Генерално, постоје ствари о којима се никада нећемо сложити. Дакле, није било агресије, већ је град подијељен током периода 1992 - 1995. Ни на који начин није био опкољен град, већ подијељен. Није био град жртва, него су у њему сви били жртве, и Срби и Бошњаци и Хрвати, јер је тако у рату. Никако није била једнострана прича и та улога жртве је највећи терет политичког Сарајева - истакао је Ћосић.
ГЛАС: Каква је сарадња Источног Сарајева и Сарајева?
ЋОСИЋ: Постоје и области у којима сарађујемо. Недавно је наше ресорно министарство издало грађевинску дозволу за заједнички пројекат - бициклистичку стазу од Сарајева до Пала. Пројектну документацију је урадио град и сад Европска комисија треба да заврши процес избора извођача. Највећи дио стазе иде кроз Српску, али је почетна станица у Сарајеву. Отвориће нову димензију о питању туризма, неће је користити само бициклисти већ и пјешаци.
ГЛАС: Како оцјењујете безбједносну ситуацију у Источном Сарајеву с обзиром на то да се граничи са највећим градом у ФБиХ?
ЋОСИЋ: То представља једну врсту безбједносног изазова, али ситуацију посматрам на два начина. Унутрашња безбједносна ситуација у самом граду је јако добра и ту полиција ради одличан посао. Може се рећи да све функционише на изузетно високом нивоу, изузев спорадичних и мањих инцидената. С друге стране, имамо ентитетску линију гдје је флуктуација људи и возила свакодневна и сви се крећу несметано, па то може да доведе до опасности прелијевања криминала. Досадашња сарадња полиције с обје стране се показала као добра, а што се тиче угрожавања јавних објеката, који су истицали специфичности и значај нашег града, говори о негативном набоју који има један дио Сарајева према нама. То се највише огледало у уништавању табли, спомен-плоча и много тога што асоцира на Републику Српску. Неки од оних који су се иживљавали су санкционисани, а неки нису, али на нама је било да, као градска управа, истакнемо та обиљежја без икаквог страха. Ако мени не смета нешто што је у Сарајеву постављено, а негативно је по Републику Српску, не може сметати ни некоме другом нешто што је постављено у Источном Сарајеву. Ако се изузму ови инциденти, можда је Источно Сарајево тренутно чак и безбједније од других градова који немају ентитетску границу у близини.
ГЛАС: Који су то пројекти планирани у 2024. години и шта се све промијенило за вријеме Вашег мандата?
ЋОСИЋ: Источно Сарајево не посустаје на путу развоја и само у овој години биће завршено више важних инфраструктурних пројеката. У овом моменту планирамо капиталне пројекте укупне вриједности од око 100 милиона КМ.
Ове године, између осталог, биће завршен студентски дом, зграда Ректората и Музичке академије, као и зграда Факултета физичке културе. Овај град, у чијем саставу је шест општина, био је једна затворена прича, а ми смо га потпуно отворили. Практично смо од њега направили седму јединицу локалне управе која синхронизовано ради са општинама, али ради и неке своје пројекте. Покренули смо низ пројеката у области културе сјећања. Никад више нисмо издвајали за спорт, културу, невладин и социјални сектор и на то сам јако поносан.
ГЛАС: Како бисте оцијенили сарадњу са вишим нивоима власти у Српској, односно Владом РС и какав је положај Источног Сарајева у односу на друге градове у Републици?
ЋОСИЋ: Немамо апсолутно ниједно отворено питање када је ријеч о сарадњи са Владом РС. Одавно су сви разумјели, и сматрам да ту највећа заслуга припада предсједнику Републике Српске Милораду Додику, да Источно Сарајево има један стратешки јако значајан положај. Оно је центар истока. Уз Бањалуку, ми смо једини универзитетски град, привредно изузетно развијен, културно и спортски такође. Опште је познато да и ми имамо зграду Владе.
Туризам
ГЛАС: Раније сте констатовали да је туризам развојна шанса града. Колико ресорно министарство помаже у реализацији пројеката из те области?
ЋОСИЋ: Опште је познато да је Јахорина најзначајнији туристички потенцијал града Источно Сарајево, али и Српске. Ту су, такође, Романија и Требевић ако причамо о планинском туризму. Значајан је и вјерски па и транзитни туризам. У Источном Сарајеву имамо укупно 1.700 регистрованих смјештајних јединица са до 16 кревета, са укупним капацитетом 6.000 лежајева. Значи, то нису хотели и мотели, него мањи кућни апартмани, што само по себи говори колико је туризам развијен. Ми смо надлежни за промоцију туризма, док највеће заслуге, кад су инвестиције у питању, носи Влада кроз улагања у Олимпијски центар, а не треба занемарити ни инвестиције из домена приватног капитала на Јахорини које сигурно у овом моменту износе близу милијарду марака.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
