КОЛУМНА: Црногорски вандализам са НАТО акцентом

Рушење темеља конака предвиђеног за живот монахиња новог манастира Светог Василија Острошког представља елемент вандализма континуиране политике црногорскога режима, који може да се окарактерише као највећи израз подлости и цинизма савремене историје. То је посебан вид цинизма и светогрђа, без сваке сумње провокативног карактера, јер се дешава у вријеме када православни вјерници прослављају велики празник Силаска Светог духа на апостоле. У вријеме када су срца православних вјерника испуњена осјећањима благочешћа и духовне радости изузетно мучно и болно било је гледати застрашујуће слике скрнављења манастирских објеката.

Варварски чин

Варварски чин који поражава здрав разум својом жестином и бесмисленошћу био је учињен из двоструких разлога. Са једне стране то је била демонстрација силе и свједочанство апсолутне спремности да се крене у отворен физички сукоб против свог сопственог народа. Са друге стране, то је и покушај застрашивања и показатељ да су СПЦ и српски народ у овој земљи непожељни и неприхватљиви. Нема никакве сумње да је срамним чином рушења манастирског конака политичка стратегија црногорског вазалног режима добила своју кулминацију и довела сопствену земљу на ивицу грађанскога рата. Сада из ове перспективе постаје очигледно да је то већ одавно смишљен план у режији НАТО алијансе која пренебрегавајући вјековно културно-историјско насљеђе и интересе српског народа захтијева од институција и власти Црне Горе да се путем примјене силе и агресије обрачуна са СПЦ.

Да НАТО по сваку цијену жели да одржи на власти послушни и вазални режим Мила Ђукановића, па чак и по цијену крвавог грађанскога рата, свједочи управо и овај немили догађај у манастиру Светог Василија. Због тога са пуним правом и одговорношћу можемо говорити да је рушење конака црногорски вандализам са натоовским акцентом. Борба црногорских власти против СПЦ је у суштини отворена борба НАТО-а против православне вјере. То је дио политичке агресије према нашем народу у Црној Гори, која има за циљ да неутралише и изолује српско присуство, које се сада, посебно послије масовних литија, показало као врло озбиљан фактор који стоји на путу бездушним евроатлантским пројектима. Док православни свијет са великом бригом и страхом гледа на новонасталу ситуацију у Црној Гори, за НАТО је то само још један у низу “милосрдних анђела”, који својим сарказмом и бруталношћу не мари за посљедице које могу бити изузетно тешке и катастрофалне.

Сурови интерес

Режим у Црној Гори постаје све бруталнији и нервознији, јер чињенично стање свједочи да је већ одавно изгубио повјерење сопствених грађана, који су своје незадовољство показали учествовањем у великобројним литијама и молебанима широм Црне Горе. Недавна привођења митрополита Амфилохија, те владике Јоаникија и свештенства СПЦ, само су још више продубила повјерење народа у Српску православну цркву и показала спремност народа да заједно брани свој идентитет, вјеру и национално достојанство. Репресивне и непромишљене мјере поставиле су власт Црне Горе у изузетно неудобну ситуацију, која се умјесто искреног дијалога и тражења компромиснога рјешења, одлучила на кораке вандализма и агресије. У овом вандалском чину огледа се сва вазалност и зависност политике Мила Ђукановића од НАТО-а, који прекасно схвата да оваквим корацима само отежава и подгријава ионако тешку ситуацију у својој земљи. Рушење конака је поновни и још отворенији удар на историјске темеље Црне Горе, који су претходно били већ пољуљани доношењем спорног Закона о слободи вјероисповијести и изазвали бурно негодовање вјерника ове земље. Међутим инструкције из НАТО-а захтијевају апсолутну послушност и одбацују могућност било каквог прагматизма и компромиса. Западноевропски центар моћи у својој политици не познаје принципе компромиса и солидарности. За њих не постоје појмови светости и светиње, него искључиво сурови интерес материјалног карактера који руши све пред собом ради остварења свог циља.

Синхронизованост антиправославних кампања у многим земљама у којима већински живи православни народ свједочи о добро организованом процесу усмјереном на слабљење православља у цјелини. Тренутни епицентар овакве пропаганде је у Црној Гори, која се налази пред најтежим и најсудбоноснијим изазовима у својој савременој историји. Само вјера у милост и помоћ Божију те јединство и одлучност народа да се иде до краја даје наду да ће српски народ и СПЦ у Црној Гори успјети изаћи као побједници.

(Аутор текста је свештеник СПЦ и предсједник Императорског православног палестинског друштва, које је један од твораца идеје о изградњи српско-руског храма и културног центра у Бањалуци, чије темеље је 21. септембра прошле године посјетио руски министар спољних послова Сергеј Лавров, који је и сам члан ове организације)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.