Гробари људских душа

Тога су свјесни и ловци у мутном који су у њиховој несрећи препознали прилику за “бизнис” па су у послијератним годинама ступали у контакт са члановима породица говорећи им да знају гдје су закопана тијела њихових очева, браће и синова. У замјену за своје, најчешће потпуно нетачне информације, тражили су новац.

И 24 године након завршетка рата у БиХ још нису пронађени или идентификовани посмртни остаци више од 7.000 особа. Званичне информације говоре да је током рата нестало око 35.000 људи. Свака потрага, ексхумација, препознавање, додатна су траума за њихове породице. Многи од њих деценијама чекају да буду позвани из институција за тражење несталих. Дају узорке крви ради ДНК анализе ишчекујући тренутак када ће стићи вијест о потврди идентификације. Многи ту вијест никада нису дочекали.

Очај породица у протекле двије деценије покушавају да искористе нељуди. Јављају се директно, нуде информације и траже новац. Породице које су изгубиле повјерење у надлежне пристајале су на такве аранжмане и саме се упуштале у истраге. И док су схватили да ће остати и без костију најмилијих и без новца, гробари људских душа који су их ојадили већ би били у потрази за новим жртвама.

Управо један од таквих “информатора” прошле године је позивао три породице са подручја Добоја, Дервенте и Брода, тврдећи да зна гдје су гробови њихових најмилијих. Представљао се као Асим Алић из Тузле.

- Тај Асим Алић је од њих тражио од 1.000 до 1.500 евра да би им казао гдје су гробна мјеста њихових синова и очева - прича за “Глас” предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС Вељко Лазић.

Заиста је невјероватно, додаје Лазић, на шта је тај човјек све био спреман.

- Говорио је мајкама да зна гдје су сахрањени њихови синови. Обећавао је открити гробнице, али под условом да му одмах плате и да он не иде на терен, тачније, да их не води на мјесто гдје су наводно закопани, већ само да им каже локације - прича Лазић.

То је, како каже, породицама и било сумњиво, па су се за савјет и помоћ обратиле овом удружењу.

Лазић додаје да вјероватно има неких чланова породица које су и насјеле на те његове приче, јер неће да кажу да ли су Алићу дале новац или нису.

- Међутим, породица Павловић из Добоја испричала је све детаље разговора са њим. Позвао је прво телефоном мајку, а затим и брата погинулог Слађана, тражећи 1.000 евра да би открио гдје је његово тијело закопано. Они су нам се обратили, а чим сам чуо о чему је ријеч, савјетовао сам им да не дају паре џабе, јер је то све превара - каже Лазић.

Додаје и да су испред Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС одмах поднијели пријаву тужилаштву о цијелом том случају.

- Одмах смо се састали и са главним тужиоцем Желимиром Лепиром, који ме је касније обавијестио да је тај предмет отишао у Окружно тужилаштво Добој. Породице су потом позиване и у тужилаштво како би дале изјаве о овом случају - додао је Лазић.

Оно што је интересантно, како истиче Лазић, јесте да је тај Асим Алић био веома добро припремљен и информисан о жртвама.

- Када бих позвао породицу, комплетно је знао описати несталог. Да ли је био висок, низак, плав, црн. Све је знао! Чак им је и најситније детаље наводио, на примјер, да ли је оперисан, ако има неки младеж и слично - прича Лазић, који сматра да он ипак није био присутан њиховим одвођењима и страдањима, већ да је само проналазио литературу и плански се припремао, да би потом контактирао породице жртава и тражио новац.

“Нико неће џаба да хода”

У Окружном јавном тужилаштву у Добоју потврдили су за “Глас Српске” да да спроводе истрагу против А. А. из Тузле, због кривичног дјела превара, а на основу пријаве Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС из новембра 2018. године, коју им је доставило Окружно јавно тужилаштво Бањалука.

Међутим, ријеч је, како смо сазнали, о Асиму Аличковићу, који се вјероватно породицама лажно представљао као Асим Алић.

- Осумњичени се терети да је прошле године на подручју Добоја, остварио више телефонских комуникација са члановима породица несталих бораца војске Републике Српске, који су нестали за вријеме ратног сукоба на локалитету Озрена. Лажно се представљајући истима је нудио откривање информације о мјесту на коме се налазе посмртни остаци, ако му за узврат исплате одговарајућу новчану накнаду и на тај начин противправно прибавио себи одређену имовинску корист - навели су у овом тужилаштву.

Истакли су да је током ове истраге саслушан већи број свједока, односно, лица која су оштећена тим кривичним дјелом. Прикупљени су докази и наређена је истрага.

- По завршетку истражних радњи одлучиће се о даљем току поступка, односно, донијети одговарајућа тужилачка одлука у овом кривичном предмету - навела је службеник за информисање Окружног јавног тужилаштва у Добоју  Слободанка Лукић.

Начелник Одјељења за односе са јавношћу Министарства унутрашњих послова РС Мирна Миљановић потврдила је “Гласу Српске” да полицијски службеници у Добоју, под надзором Окружног јавног тужилаштва, такође воде истрагу због кривичног дјела превара, за које је предвиђена и казна затвора од шест мјесеци до три године.

- До сада је саслушано 14 лица, а предузете су и друге мјере у циљу документовања овог предмета - навела је Миљановић.

Након неколико позива, успјели смо ступити у контакт и са Асимом Аличковићем из Тузле, односно, Асимом Алићем, како се лажно представљао члановима породица несталих.

Позвали смо га управо на број, са којег и контактирао све породице несталих, тражећи новац. Није био претјерано расположен за разговор.

- Пустите молим вас, па то је било давно, још прошлог прољећа. Ја сам био само посредник. Немам више контакта са тим човјеком што је у ствари знао гдје су гробнице, јер је прије пет мјесеци отишао у Њемачку радити. Породице нису хтјеле сарађивати и што се тиче тога, то је крај - рекао је кратко Аличковић.

На питање да ли је истина да им је тражио новац да би открио гдје су сахрањена тијела њихових синова и очева, Аличковић је као из топа одговорио “па нико неће џаба да хода”.

- Претпостављам да тај човјек не би ходао џаба - рекао је Аличковић, а потом се исправио објашњавајући да је тај човјек само нудио компромис.

Породице су, додаје, одустале.

- Ништа од тога сада нема, тако да не бих више о томе. Оставите ме на миру  - рекао је већ љутито Аличковић и прекинуо везу.

Нажалост, људи као што је Асим, има много. То тврди и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, који  каже да су претходних година имали позива од разних људи који су нудили различите информације, а за које су тражили новац.

- То и није спорно, јер свуда у свијету, у политичким и правосудним институцијама које се баве тражењем несталих постоји могућност да се одређена информација плати. Нажалост, често се дешава да је ријеч о преварама. Углавном ти људи, да не кажем лажни информатори, покушавају ступити у контакт са породицама жртава, јер тако играју на ту емотивну страну, гдје породица реагује и спремна је дати све што има само да пронађе кости својих најмилијих - објашњава Којић.

Према његовим ријечима, информатор или сарадник који даје информацију може да буде исплаћен у складу са подзаконским актима, и то само у ситуацији када се покаже да је информација или локалитет  тачна.

- Давања новца унапријед нема. Било је, наравно, покушаја разноразних превара, гдје појединци на један такав начин покушавају да извуку новац. Али то се лако препозна - сматра Којић.

Тачно, али застарјело

Којић наводи да су имали и специфичних случајева, гдје је било видљиво да неко нуди информацију и да је то тачно, јер су ти локалитети већ били пронађени и са њих ексхумирана тијела.

- Та лица која су нудила такве информације, тврдила су да се сјећају 1994. или 1995. године да су на том локалитету закопане жртве. Рецимо, 2000.  године извршена је ексхумација на том локалитету, што значи да то лице није имало намјеру да превари, већ само није знало да су на тим локацијама у међувремену гробнице откопане - навео је Којић.

Нажалост, ипак је више случајева гдје се покушава кроз емотивну страну породица несталих доћи до новца, нудећи лажне информације.

- Увијек кажем, нека је на част свакоме ко на такав начин жели да заради и превари те јадне људе - додао је Којић.

Најчешће локације за које су појединци тврдили да знају гдје су закопани нестали, су биле на подручју Озрена.

Којић истиче да Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих има одређени износ средстава која су намијењена за исплату информатора.

- Људи који су на терену - истражиоци, када дођу до лица који им помогну, односно сарадника, ако пронађу локације, могу у тим случајевима да им исплате награду, али која је унапријед договорена  - додао је Којић.

И предсједник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић каже да се непрестано сусреће са лажним информаторима.

- Ево, управо јутрос је звао један човјек из Сарајева, тврдећи да зна за неколико локација на којима су сахрањени Срби. Међутим, на његову несрећу већ смо детаљно прегледали ту локацију коју нам је дојавио и утврдили да нема ништа на њој, тако да је ово био само још један безуспјешан покушај - рекао нам је Мандић.

Али за праве информације, како истиче Мандић, треба обезбиједити новчане надокнаде, али уз потписан уговор.

- Те уговоре треба склопити на начин да се по добијању информације изађе на терен и уколико се пронађу посмртни остаци, човјеку да новац. Међутим, уколико се ништа не пронађе, треба му скренути пажњу да ће управо он да сноси трошкове ангажмана машина и радника - поручује Мандић.

Институт за нестале особе БиХ има фонд од око 600.000 марака за плаћање информација о тачној локацији гробница, али тај новац никада није употријебљен. Предсједавајући Колегијума директора Института за нестале особе БиХ Никола Перишић каже да је донесен и одређени правилник о употреби тих средстава. Сматра да ће у неком будућем периоду бити прилика да тај новац буде искоришћен.

- Овдје се мора посебно бити опрезан, како не би дошло до евентуалних злоупотреба, али чињеница је да ћемо ускоро морати активирати тај новац, како бисмо дошли до жељених информација - навео је Перишић.

Према његовим ријечима, омогућено је и онлајн пријављивање скривених локација гробних мјеста и масовних гробница.

- Редовно организујемо састанке на којима разматрамо и све те анонимне пријаве, које се односе на територију читаве БиХ, и ако бих рекао да је вјеродостојност свих тих пријава од десет до 15 одсто, онда то говори и више него јасно колики је проценат лажних информатора - навео је Перишић.

Најтежи случајеви

Никола Перишић каже да се у БиХ тражи још 7.211 несталих и да су у овој години идентификована 173 лица.

- Посљедњих неколико година све теже и теже долазимо до правих информација, јер су преостали најтежи случајеви када је у питању процес тражења несталих лица - казао је Перишић.

Пријавите надлежнима

Милорад Којић поручује да све породице несталих, уколико се нађу у ситуацији да им неко нуди информације и тражи новац треба одмах такве случајеве да пријаве надлежним институцијама.

- Или их пријавити, или да те који им нуде информације усмјере према надлежним институцијама, како би биле избјегнуте све евентуалне преваре - навео је Којић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.