Горан Пузовић: Поплаве нису могле бити спријечене
Поплаве у Републици Српској, ФБиХ и Србији нису могле бити спречене нити умањене јер је реч о стогодишњим или хиљадугодишњим водама од којих нема одбране.
Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" директор јавног водопривредног предузећа "Србијаводе" Горан Пузовић, један од водећих стручњака у тој области и кључних људи у Штабу за ванредне ситуације Србије.
- Термини стогодишње и хиљадугодишње воде значе да је вероватноћа појаве толике количине воде на некој тачки једном у сто или у хиљаду година. У РС све је сигурно веће од тих стогодишњих вода, а где је тачно која вода између стогодишње и хиљадугодишње на крају није ни битно јер од њих одбрана не постоји - каже Пузовић.
* ГЛАС: Тврдите дакле да се и у РС и у Србији радило о водама које су изнад стогодишњих?
ПУЗОВИЋ: У Обреновцу, на Колубари, у Љигу, све је веће од стогодишње воде. Ова поплава је већа од оних из 1926. и 1965. године. И у РС све је сигурно веће од стогодишњих вода. Где је тачно која вода између стогодишње и хиљадугодишње на крају није ни битно. У принципу, објекти у ширим пределима димензионишу се на те стогодишње воде, а у великим градовима на петстогодишње, као што су београдски или бечки насип и насип у Новом Саду.
* ГЛАС: Да ли би било спаса у случају боље регулисаних токова?
ПУЗОВИЋ: Чак и да су све реке имале регулисане токове све би то било однето. То ће сигурно показати и анализа коју ће касније направити стручњаци. Ишла је бујица која је носила све пред собом. Кад је на метар квадратни пало до 200 литара воде и кад је река Босна имала талас висок шест метара и 5.000 кубика воде у секунду, а Врбас скоро 3.000 кубика, те две реке у једном тренутку биле су као Дунав. И у Србији је пало 200 литара кише по метру квадратном и ту се створио тај поплавни талас од којег није било одбране.
* ГЛАС: Који су разлози појаве таквог циклона који је стајао изнад БиХ и Србије?
ПУЗОВИЋ: Те разлоге нећемо скоро сазнати. За појаву тог мегаоблака постоје различита нагађања, да је то због превеликог загађења, због промене струјања ваздушних маса и слично. Одговор могу да покушају дати стручњаци који се баве метеорологијом. У Србији за годину падне до 650 литара кише по метру квадратном, а када за два дана падне 200 литара, онда је крај, све постаје као асфалт, земља не упија, све се слива и путује. Иста ситуација је и у РС. С обзиром на то да је реч о брдско-планинском подручју где је време концентрације брзо, где путања једне кишне капи од врха неког брда до реципијента траје три до шест сати, кад се се све споји створи се бујица која руши све пред собом.
* ГЛАС: Однесене су и до сада постојеће регулације, насипи, утврде, мостови?
ПУЗОВИЋ: То је сада додатни проблем. Нико не зна у којим градовима је и колико регулација водених токова однесено. Сад кад дође и мало већа вода, не велика, више нема објеката који ће бранити од поплаве. Сада је могуће да нам два летња пљуска у некој општини направе поплаву. Зато се мора радити на инфраструктури која је уништена. Треба видети у којим је то градовима најургентније како би били заштићени и да их не би сада погодила и мала поплава.
* ГЛАС: Какав развој ситуације очекујете наредних дана у поплављеним подручјима?
ПУЗОВИЋ: Сви водотокови у РС и ФБиХ су пали, Врбас и Босна су се вратили у корита. Велике воде су прошле и спуштају се према Србији. Врх таласа прошао је Шабац и Митровицу иде ка Београду и он се расплињава. Оно што се десило у Хрватској дало је шансу Бијељини и низводном делу да преживи. Пуцањем насипа успорио се пут тог поплавног таласа и он се расплинуо. Надам се да се ово више никада у историји неће поновити. Материјална штета у Србији већа је од оне која је нанесена бомбардовањем.
Опоравак
* ГЛАС: Колико би могао да траје период опоравка од катастрофалних поплава?
ПУЗОВИЋ: Сигуран сам да ће Србија осећати последице бар наредних пет до десет година. РС и ФБиХ исто тако. Сада ће се појавити велика клизишта која су стајала и до сада била мирна. Сад ће то да крене и да ради ко зна колико година. Док будемо санирали једно, појављиваће се друго и то ће бити учестало. Поплава увек погоди сиромашне општине. Следе године рада и муке да вратимо све што смо годинама стварали.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
