Goran Puzović: Poplave nisu mogle biti spriječene

Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" direktor javnog vodoprivrednog preduzeća "Srbijavode" Goran Puzović, jedan od vodećih stručnjaka u toj oblasti i ključnih ljudi u Štabu za vanredne situacije Srbije.

- Termini stogodišnje i hiljadugodišnje vode znače da je verovatnoća pojave tolike količine vode na nekoj tački jednom u sto ili u hiljadu godina. U RS sve je sigurno veće od tih stogodišnjih voda, a gde je tačno koja voda između stogodišnje i hiljadugodišnje na kraju nije ni bitno jer od njih odbrana ne postoji - kaže Puzović.

* GLAS: Tvrdite dakle da se i u RS i u Srbiji radilo o vodama koje su iznad stogodišnjih?

PUZOVIĆ: U Obrenovcu, na Kolubari, u Ljigu, sve je veće od stogodišnje vode. Ova poplava je veća od onih iz 1926. i 1965. godine. I u RS sve je sigurno veće od stogodišnjih voda. Gde je tačno koja voda između stogodišnje i hiljadugodišnje na kraju nije ni bitno. U principu, objekti u širim predelima dimenzionišu se na te stogodišnje vode, a u velikim gradovima na petstogodišnje, kao što su beogradski ili bečki nasip i nasip u Novom Sadu.

* GLAS: Da li bi bilo spasa u slučaju bolje regulisanih tokova?

PUZOVIĆ: Čak i da su sve reke imale regulisane tokove sve bi to bilo odneto. To će sigurno pokazati i analiza koju će kasnije napraviti stručnjaci. Išla je bujica koja je nosila sve pred sobom. Kad je na metar kvadratni  palo do 200 litara vode i kad je reka Bosna imala talas visok šest metara i 5.000 kubika vode u sekundu, a Vrbas skoro 3.000 kubika, te dve reke u jednom trenutku bile su kao Dunav. I u Srbiji je palo 200 litara kiše po metru kvadratnom  i tu se stvorio taj poplavni talas od kojeg nije bilo odbrane.

* GLAS: Koji su razlozi pojave takvog ciklona koji je stajao iznad BiH i Srbije?

PUZOVIĆ: Te razloge nećemo skoro saznati. Za pojavu tog megaoblaka postoje različita nagađanja, da je to zbog prevelikog zagađenja, zbog promene strujanja vazdušnih masa i slično. Odgovor mogu da pokušaju dati stručnjaci koji se bave meteorologijom. U Srbiji za godinu padne do 650 litara kiše po metru kvadratnom, a kada za dva dana padne 200 litara, onda je kraj, sve postaje kao asfalt, zemlja ne upija, sve se sliva i putuje. Ista situacija je i u RS. S obzirom na to da je reč o brdsko-planinskom području gde je vreme koncentracije brzo, gde putanja jedne kišne kapi od vrha nekog brda do recipijenta traje tri do šest sati, kad se se sve spoji stvori se bujica koja ruši sve pred sobom.

* GLAS: Odnesene su i do sada postojeće regulacije, nasipi, utvrde, mostovi?

PUZOVIĆ: To je sada dodatni problem. Niko ne zna u kojim gradovima je i koliko regulacija vodenih tokova odneseno. Sad kad dođe i malo veća voda, ne velika, više nema objekata koji će braniti od poplave. Sada je moguće da nam dva letnja pljuska u nekoj opštini naprave poplavu. Zato se mora raditi na infrastrukturi koja je uništena. Treba videti u kojim je to gradovima najurgentnije kako bi bili zaštićeni i da ih ne bi sada pogodila i mala poplava.

* GLAS: Kakav razvoj situacije očekujete narednih dana u poplavljenim područjima?

PUZOVIĆ: Svi vodotokovi u RS i FBiH su pali, Vrbas i Bosna su se vratili u korita. Velike vode su prošle i spuštaju se prema Srbiji. Vrh talasa prošao je Šabac i Mitrovicu ide ka Beogradu i on se rasplinjava. Ono što se desilo u Hrvatskoj dalo je šansu Bijeljini i nizvodnom delu da preživi. Pucanjem nasipa usporio se put tog poplavnog talasa i on se rasplinuo. Nadam se da se ovo više nikada u istoriji neće ponoviti. Materijalna šteta u Srbiji veća je od one koja je nanesena bombardovanjem.

Oporavak

* GLAS: Koliko bi mogao da traje period oporavka od katastrofalnih poplava?

PUZOVIĆ: Siguran sam da će Srbija osećati posledice bar narednih pet do deset godina. RS i FBiH isto tako. Sada će se pojaviti velika klizišta koja su stajala i do sada bila mirna. Sad će to da krene i da radi ko zna koliko godina. Dok budemo sanirali jedno, pojavljivaće se drugo i to će biti učestalo. Poplava uvek pogodi siromašne opštine. Slede godine rada i muke da vratimo sve što smo godinama stvarali.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.