Годишњица „Олује“: У Србији помен, у Хрватској празник

Како је раније најавио предсједник Србије Александар Вучић годишњица ће бити обиљежена у Новом Саду, на Тргу слободе, данас у 20 часова.

Дану сјећања на страдале и прогнане у „Олуји“ присуствоваће предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, те предсједник Србије Александар Вучић.

Вучић је раније позвао све грађане Србије, а посебно Крајишнике да присуствују обиљежавању, подсјетивши да је пракса да се сјећање на страдање у „Олуји“ увијек обиљежава у мјестима гдје је настањено највише прогнаних.

Централно обиљежавање Хрватска традиционално организује у Книну, гдје ће хрватски предсједник Зоран Милановић данас приредити пријем за ратне команданте. Милановић ће том приликом уручити одликовања, медаље и унаприједити неке припаднике Оружаних снага Хрватске, саопштено је из његовог кабинета.

Први пут ове године неколико удружења цивилног сектора одржало је у сриједу получасовну антиратну акцију на Тргу бана Јелачића у Загребу у знак сјећања на убијене и протјеране Србе током и након ове војно-полицијске акције.

Према подацима Комесаријата за избјеглице и миграције Србије, у војно-полицијској акцији ''Олуја'' је убијено и нестало више од 1.700 Срба, а протјерано више од 250.000.

Хрватска војска је током офанзиве и након пада Крајине починила злочине над српским цивилима, а спаљено је више од 22.000 српских кућа.

Док је за Хрвате ''Олуја'' разлог за прославе, за Србе је то најмасовније и једно од најсуровијих етничких чишћења које се догодило у ратовима на просторима бивше СФРЈ.

Акција је почела 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског вијећа одбране на подручју тадашње Републике Српске Крајине, односно Баније, Кордуна, Лике и сјеверне Далмације, упркос томе што се та област налазила под заштитом Уједињених нација.

Док су колоне избјеглица у аутомобилима, камионима, тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију и БиХ, хрватска војска је улазила је у напуштени Книн, у којем је 5. августа истакла хрватску заставу. У акцији је учествовало око 130.000 припадника оружаних снага са хрватске стране.

У Хашком трибуналу је за злочин над Србима у ''Олуји'' био осуђен на 24 година затвора хрватски генерал Анте Готовина, али је у новембру 2012. ослобођен.

У Хашком трибуналу уз Готовину се судило и хрватским генералима Младену Маркачу и Ивану Чермаку за прогоне, депортације, убиства, злочине против човјечности, пљачку имовине, кршење закона и обичаја ратовања. Чермак је првостепено ослобођен оптужби, док је Маркач осуђен на 18 година затвора. Међутим, Жалбено вијеће поништило је ту пресуду и ослободило га оптужби.

Због ратних злочина почињених у акцији „Бљесак“ и „Олуја“ Трибунал за ратне злочине у Хагу припремао је оптужницу против Фрање Туђмана, који је преминуо 1999.

У априлу 2001. хашки истражитељи саслушали су бившег начелника Генералштаба Хрватске војске Петра Стипетића, али је он након спроведене истраге ослобођен сумњи за злочине почињене током акција „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“.

За 25 године од ''Олује'' хрватско правосуђе подигло је три оптужнице за ратне злочине над крајишким Србима и то против укупно седморице припадника хрватских војних и полицијских јединица. Суђења су резултирала са двије осуђујуће пресуде, од чега је једна правоснажна.

Србија је недавно подигла прву оптужницу због злочина у овој акцији, и то против хрватских пилота који су бомбардовали колону Срба на Петровачкој цести. Оптужница хрватске пилоте терети за злочин над српским цивилима у колони код Босанског Петровца и у мјесту Сводна, код Новог Града.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.