Домаћи експерти иду у Загреб по детаље о отпаду

Ведрана Кулага Симић
Домаћи експерти иду у Загреб по детаље о отпаду

САРАЈЕВО - Експерти из БиХ, којима је повјерена борба против намјера Хрватске да на локацији Трговске горе, у близини границе, складишти радиоактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво, добили су зелено свјетло за одлазак у ту земљу да би на лицу мјеста сазнали што више детаља о том пројекту.

Предсједавајући Експертског тима за праћење стања и активности у вези с проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Емир Диздаревић потврдио је за “Глас” да би 30. јуна требало да буду у хрватском Фонду за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива из Нуклеарне електране “Кршко”.

- Видјећемо какви су њихови приступи и које податке ћемо моћи добити и које ћемо моћи да размјењујемо. Мислим да ћемо дјелимично добити техничку документацију, а када је ријеч о другом кораку, односно да наши експерти присуствују састанцима на којима ће се разговарати о пројекту, сада не знам шта бих казао - рекао је Диздаревић.

У наредним данима ће, како је казао, са осталим члановима тима сачинити списак документације за коју ће се интересовати.

- Имаћемо листу захтјева почетком идуће седмице - рекао је Диздаревић, који је и замјеник директора Регулаторне агенције за радијацијску и нуклеарну безбједност БиХ. 

Одлазак домаћих стручњака у Хрватску договорен је недавно у Загребу, гдје су се састали министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац и министар привреде и одрживог развоја Хрватске Томислав Ћорић. Кошарац је тада информисао хрватску страну о јединственом ставу надлежних институција на свим нивоима власти у БиХ да је изградња спорног одлагалишта у непосредној близини границе неприхватљива. Циљ је, како је тада и поновио, да Хрватска одустане од изградње одлагалишта јер је у питању заштита здравља 250.000 грађана који живе у општинама у сливу Уне, као и очувању животне средине. И поред, како је сам истакао, супротних мишљења двије стране, договорено је да домаћи експерти уђу на територију Хрватске и сарађују са колегама из те сусједне земље да би се утврдило чињенично стање у случају изградње одлагалишта на Трговској гори. Против одлагалишта на Трговској гори су, како су раније истицали, и власт и грађани с друге стране Уне, односно у општини Двор у Хрватској.

У Фонду за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране “Кршко”, ипак, тврде да је Трговска гора, односно бивша касарна Черкезовац, одабрана као преферентна локација за складиште радиоактивног отпада због капацитета који гарантују  потпуну техничку безбједност и исправност, те да локација није у поплавном подручју и довољно је далеко од извора питке воде тако да складиште не представља опасност ни за људе ни за природу.

Хрватска је власник половине електране “Кршко” у Словенији и мора да преузме пола отпада, а у БиХ, осим Експертског, функционише и Правни тим који се бави овом тематиком.

Студија опасности

Из Фонда за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране “Кршко” саопштено је да ће израду студије опасности од потреса на локацији складишта ниско и средње радиоактивног отпада, те постављање и одржавање мреже сеизмографа у околини центра у оснивању на Черкезовцу на Трговској гори обављати загребачки Природно-математички факултет. Једна мјерна станица постављена је у новембру 2020. године на локацији Черкезовац, а у плану су још двије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана