Домаће институције све више укључене у радове на Трговској гори

Ведрана Кулага Симић
Домаће институције све више укључене у радове на Трговској гори

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Домаће институције и стручњаци покушавају у посљедње вријеме да од хрватских колега добију што више података о радовима на Трговској гори, односно у непосредној близини границе са БиХ, гдје званични Загреб намјерава да одлаже радиоактивни отпад из Нуклеарне електране (НЕ) “Кршко”, а акценат је тренутно стављен на стање тла.

Хрватска је власник половине електране “Кршко” у Словенији, а према ранијим подацима, мора до краја 2025. године да преузме половину отпада, због чега посљедњих мјесеци спроводи озбиљне припреме за складиштење и одлагање отпада на мјесту некадашње касарне “Черкезовац” на Трговској гори, на територији општине Двор с друге стране ријеке Уне.

Чланови Експертског тима БиХ за праћење стања и активности у вези с проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори посјетили су почетком септембра “Кршко” и то на позив хрватског Фонда за финансирање разградње.

Након тога, неколико дана касније, у Двору је одржан састанак са чланом Експертског тима Мирославом Дрљачом, који је и начелник сусједног Новог Града и Сњежаном Цвијић Амулић из Републичког хидрометеоролошког завода на тему сеизмологије и сеизмотектонике.

Цвијић Амулић за “Глас” је истакла да је дозвољена размјена информација са колегама на “Черкезовцу” и да је остало да се технички подеси сервер у Српској да приступа каналима које ће отворити супротна страна што би, каже, требало бити веома брзо урађено.

Сеизмолошка служба, појаснила је, ради на начин да се подаци размјењују у реалном времену.

- Све што се тренутно дешава тамо кад је ријеч о тектонским помјерањима и ми ћемо имати увида у то и моћи да лоцирамо и најмање земљотресе на том подручју - рекла је Цвијић Амулић.

Постављење сеизмолошких станица је, каже, обавеза пред велике пројекте.

- Као служба тражили смо приступ подацима. То нам је битно јер у близини пролази веома озбиљан расјед који се пружа од Бањалуке преко Поткозарја те између Новог Града и Костајнице улази у Хрватску, а његови дијелови су радили и скоро када је дошло до петрињског земљотреса. Морамо да знамо гдје се дешавају епицентри потреса и видимо да ли се та енергија одвија на том расједу или неком другом, односно да ли има разлога да се, с те стране, то одлагалиште премјести на другу локацију - истакла је Цвијић Амулић. 

Став свих страна у БиХ јесте то да је та локација недопустива јер је у сливу Уне, која је заштићено подручје, а посебно се упозорава да би одлагањем отпада око 70 одсто потенцијалног негативног отицаја осјетила БиХ. Уз све то је упозоравано да је тај дио веома трусно подручје.

Осим Експертског тима, у БиХ функционише и Правни тим који је недавно завршио стратегију у којој су побројали опције које су на располагању домаћим властима.

Потребно је, наводе, јачати дипломатију, активирати и државе кроз које протиче Дунав, од ушћа Саве, те обезбиједити услове за вођење спора пред хрватским судовима, али и у Европском суду за људска права и Хагу.

Став Фонда

Из хрватског Фонда за финансирање разградње ове нуклеарне електране у петак су поручили да ће у Центру за збрињавање радиоактивног отпада на локацији “Черкезовац” збрињавати ниско и средње радиоактивни отпад из НЕ “Кршко” те институционални отпад из Хрватске, али не и нуклеарно гориво. Тврде да ће се нуклеарно гориво из НЕ дугорочно складиштити у сухом складишту на локацији електране.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана