ДНК узорци на силу поштом одлазе у Хаг

Идентификација тијела несталих у рату у застоју је јер је ICMP крајем 2017. године једнострано измјестио ДНК лабораторију и 7.000 биолошких узорака из БиХ у Хаг.

- Узорци ће у Хаг ићи дипломатском поштом из представништва ICMP-а за западни Балкан у Тузли. Након што уради анализу, ICMP ће слати налаз и о томе ће бити обавјештаване надлежне институције и породице. Лабораторија у Хагу ради и већ су поступали на основу узорака у случају "Корићанске стијене". Остало је да буде дефинисано питање сервера са подацима који су у Тузли, а за које се ICMP није могао обавезати да ће ту и остати, као што се није обавезао ни у вези са сједиштем лабораторије - истакао је члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић који је био у делегацији.

Додаје да је постигнут оквирни споразум о наставку сарадње са ICMP-ом.

- Процес идентификације и тражења несталих лица биће настављен и у року од мјесец очекујемо потписивање споразума са ICMP-ом. Остало је да буде договорен још један члан споразума који се тиче заштите личних података. ICMP је поново указао на то да су они међународна организација и да их не обавезују закони у БиХ, те да су уговоре потписали искључиво са даваоцима биолошких узорака и да имају обавезе само према њима, а не према БиХ. Мишљење о томе треба да дају Министарство правде и Агенција за заштиту личних података БиХ - каже Перишић.

Начелник Одјељења за тражење несталих у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Горан Крчмар истиче да је прича о даљој сарадњи са ICMP-ом само куповање времена до 2020. када ће та организација престати да ради за потребе БиХ.

- Они раде на донаторском принципу, а знамо да средстава за БиХ више нема и да су зато и отишли у Хаг. Радиће идентификације још годину и по, а док систем дипломатске поште буде уходан, доћи ће и вријеме да заврше са радом што се тиче БиХ. Савјет министара БиХ је кроз институције требало да обезбиједи како ће се тај процес даље наставити. РС има Завод за судску медицину који би то могао да ради. Највећи проблем је то што се биолошки узорци износе из БиХ. ICMP то не би смио да ради, Савјет министара то треба да разријеши. Узорке су однијели мимо воље породица - казао је Крчмар.

Из ICMP-а су раније у писаној изјави навели да пресељење њиховог сједишта неће угрозити пружање помоћи БиХ, већ ће повећати могућности у идентификацијама заснованим на најсавременијој ДНК технологији.

- Крвни и коштани узорци који су већ обрађени у ICMP-у остају у БиХ. Сви нови узорци који буду поднесени на тестирање у глобалну лабораторију ICMP-а у Хагу ће након обраде бити враћени у БиХ - навели су у ICMP-у.

Савјет министара разматрао је почетком мјесеца информацију у вези са премјештањем лабораторије у Хаг и закључио да БиХ мора имати надзор над личним подацима грађана.

Делегацију која је, по налогу Савјета министара БиХ, путовала у Хаг предводила је министарка за људска права и избјеглице Семиха Боровац, а поред Перишића ишла су и друга два члана Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амор Машовић и Марко Јуришић.

Подаци 70.000 грађана

Из Савјета министара БиХ су навели да су породице несталих особа дале повјерење представницима ICMP-а да обрађују узорке, али да их нису овластиле да их износе у иностранство.

- Ради се о узорцима узетим од око 70.000 грађана БиХ који представљају биолошке податке, а који би могли бити злоупотријебљени, због чега тим БиХ жели да обезбиједи пуну заштиту права својих грађана - рекли су у Савјету министара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.