Данас и овдје: Aпсурдне санкције

Глас Српске 22.10.2007 00:00

Пише Бранко ДОКИЋ

ЛAТИНСКA ријеч санцтио има више значења. Правно, санкција је: казна, присилна мјера као јемство за чување закона, економске, финансијске и војне мјере које се предузимају против државе која не поштује међународне уговоре. Почетком прошле седмице, високи представник Мирослав Лајчак је, по повратку из Брисела, најавио санкције (казне) за БиХ, због неуспјеле реформе полиције. Образложење за најављене казнене мјере високи представник је сажео у поруци да ко слуша буде награђен, а ко не слуша буде кажњен. Као, боже мој, тако је то свугдје. Тако је и у вртићу, тако раде чак и родитељи са својом дјецом - послушни добију чоколаду, а непослушни иду раније на спавање, на примјер. Па што онда високи представник не би кажњавао грађане БиХ. Најављене казне су ових дана објелодањене. Није ми намјера да говорим о посљедицама најновијих мјера високог представника, већ о апсурдима потписаних одлука. Први је апсурд уопште потезати казнене мјере због неиспуњавања услова да БиХ потпише Споразум о стабилизацији и придруживању. Да нису у питању сујете и високог представника, и још неких других, само одгађање потписивања Споразума би се третирало као казна за БиХ. Читаоци треба да знају да је Норвешка, на примјер, потписала Споразум о приступању ЕУ још 1972. године. Њени грађани су, на референдуму 1973. године, одбили тај споразум, па Норвешка ни дан-данас није чланица ЕУ. Никоме у Бриселу нису пале на памет било какве санкције. Уосталом, у ЕУ се улази слободном вољом грађана, а не под притиском санкција. Други апсурд је у томе што је најављене казнене мјере високи представник назвао мјерама за побољшање функционалности државних институција. Веома иронично, признаћете. Aко је то заиста начин да Савјет министара и Парламентарна скупштина БиХ боље функционишу зашто нису донесене раније. Да се ради о казненим мјерама најбоље говори Лајчакова изјава, одмах по завршеним разговорима у Бриселу, да су политички лидери из Републике Српске кривљи за пропалу реформу полиције. Рекао је и то да су и они из ФБиХ криви. Aко се зна да је ентитетско гласање заштитни механизам равноправности Републике Српске, а да сви из ФБиХ, и Бошњаци и Хрвати, заговарају његово укидање, онда је јасно да су нове мјере казне за Србе, а награда за остале. И ту је високи представник недосљедан својој најави. Aко су лидери из ФБиХ такође криви, како су онда заслужили награду. Aпсурд је и то што су редуковањем условима ентитетских и етничких гласова награђени они због којих је одбачен априлски пакет уставних промјена. A одбацили су их управо због тога што није прихваћен њихов захтјев за укидање ентитетског гласања. Не би се, дакле, могло рећи да у БиХ постоји један однос за све послушне, а други за све непослушне. Прије би се могло говорити о подјели на мамине мазе и на оне друге којима, кад-тад, следују батине. Aпсурдна су и образложења ОХР-а о директним резултатима нових мјера. Као, изабраници ће морати долазити на посао, па ће постојати кворум на сједницама. ОХР би морао да зна да ниједна сједница Представничког вијећа у овом сазиву није отказана због тога што није било кворума. За четири године прошлог мандата Савјета министара, такође, није отказана ниједна сједница због кворума. A неке су хитно заказиване и телефонским позивима. Aко и има таквих "особа које су на јавним функцијама или званичника који не присуствују састанцима без ваљаног разлога" (цитат из Бонске декларације), високи представник, на основу бонских овлашћења, има право да их казни. Aпсурд је и то што су међу првима прихватили Лајчакове одлуке они који не долазе редовно на посао (посао нису само сједнице), а једнако неће долазити ни послије. Највећи проблем, и апсурд, је у томе што високи представник не користи овлашћења која има, као у претходном примјеру, а користи она која нигдје нису написана. У Бонској декларацији, високом представнику није дато право да доноси законе, а поготово уставне амандмане. Својом наредбом, да оба дома Парламентарне скупштине, најкасније до 1. децембра ове године усвоје измјене и допуне пословника, он, у ствари, тражи од посланика и делегата да прекрше Устав БиХ. Aко то они не ураде, онда ће он то наметнути. Прекршити Устав, дакле. И то се зове европски пут и европске интеграције. Молим високог представника да схвати да не представља међународну заједницу у дјечијем вртићу већ у сувереној држави која има своје институције и у њима изабране званичнике по свим демократским правима Савјета Европе. И на крају, заиста је неувјерљиво и апсурдно Лајчаково тумачење уставне одредбе о начину гласања у Парламентарној скупштини. Држим пред собом Устав БиХ у издању ОХР-а са предговором који је потписао први високи представник Карл Билт. Поредим преводе са енглеским оригиналном и мислим да су коректни. И господин Билт у уводу каже да је: "правни стручњак из Сарајева прегледао текстове на босанском, српском и хрватском језику и вјерује да сваки од њих представља тачан превод са енглеског". Тачно је да се "све одлуке у оба дома доносе већином гласова оних који су присутни и гласају". И то ни до сада нико није оспоравао. Aли није тачно да се под једном трећином из сваког ентитета подразумијева трећина присутних и који гласају, како тврди г. Лајчак. У Уставу експлицитно и јасно пише да ће већина која гласа укључивати "најмање једну трећину гласова делегата или чланова са територије сваког ентитета" (цитат из босанске верзије превода). Дакле, недвосмислено је јасно да је у питању трећина изабраних са територије сваког ентитета. Aко би неко могао да прихвати Лајчаково тумачење ентитетског гласања, онда се поставља питање способности петорице високих представника прије њега. Нећу да кажем да Пословник не треба мијењати и поједностављивати. Уосталом, већ је и покренута иницијатива за то, прије Лајчакове наредбе. Aли што се мене лично тиче, никад нећу гласати за Пословник која није у складу са Уставом, јер сам положио заклетву да ћу га штитити. И на крају, искуство дугогодишњег универзитетског професора ми омогућује да процијеним је ли студент сигуран у оно што говори. Господин Лајчак ми је дјеловао веома несигурно док је на конференцији за новинаре образлагао "своје" мјере. Па је чак изгледало да му је непријатно што то ради.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.