CRS: Срби и Хрвати не желе да буду дио независне БиХ

nezavisne.com
CRS: Срби и Хрвати не желе да буду дио независне БиХ

Вашингтон - Главни разлог нефункционалности БиХ нису мањкавости Дејтона, несналажење међународне заједнице ни ратоборност локалних политичара, већ чињеница да Срби и већина Хрвата у БиХ не желе да буду дио независне БиХ, и то је фундаментални проблем земље.

Ово се, међу осталим, истиче у студији "Congressional Research Service" из прошле године о америчкој политици у БиХ, овлаштене службе која ради анализе за амерички конгрес и његове одборе, а која је у посједу "Независних новина".

Упркос томе, истиче се да међународна заједница и САД нису спремне "да потпомогну мирољубиви распад БиХ".

"САД и друге западне земље вјероватно осјећају одређену врсту моралног дуга према Бошњацима због неодлучности и спорости у односу на завршетак рата, у којем су Бошњаци били главне жртве, а вјероватно и због тога што би распад БиХ био опасност за регион, имајући у виду да и Косово и Македонија имају властите етно-територијалне проблеме", наводи се у студији.

Занимљива је опсервација да међународна заједница не жели дати "одријешене руке" OHR-у за употребу бонских овлаштења због страха како ће реаговати водство РС.

"У посљедњих неколико година међународна заједница не жели охрабрити високог представника да снажно користи бонска овлаштења јер се плаши реакције водства босанских Срба. Због тога многи сматрају да је OHR постао неефикасан", наведено је у студији.

Занимљиве су опсервације да многе земље ЕУ на неки начин "минирају" дјеловање OHR-а у БиХ, подсјећајући на закључке Самита ЕУ из марта 2011. по којима би ЕУ требало да преузме већу улогу у земљи, а OHR буде измјештен.

"Овај потез се види у свјетлу напора да се ојача утицај ЕУ и смањи улога OHR-а. (...) У августу 2012. затворена је Канцеларија високог представника у Брчком наводно због напретка у реформама, али стварно зато што је ЕУ по свему судећи хтјела тамо ојачати своју улогу, а смањити улогу OHR-а", наведено је.

Као главну сметњу јачању централних институција студија наводи Милорада Додика, предсједника РС, али и већину бх. Хрвата, за које се наводи да се опиру јачању функционалности ФБиХ из страха од мајоризације у односу на већинске Бошњаке у том ентитету. Ипак, истиче се да је америчка политика након пропасти априлског пакета промијењена на начин да се препусти главна улога ЕУ, која би требало да "намами" домаће лидере на кооперативност због атрактивног чланства у ЕУ. Занимљива је оцјена да се америчка политика највјероватније неће мијењати, осим у случају да дође до пријетње миру.

"Осим ако САД и други међународни фактори не закључе да је реално да се деси најгори могући сценарио (рат), највјероватније ће наставити да слиједе тренутни приступ, чак и ако краткорочно не буде резултата, дијелом зато што немају алтернативу, а дијелом зато што су притиснути другим ургентнијим међународним питањима", наведено је у студији.

Иако се "српски сецесионизам" наводи као главна пријетња миру, истиче се да је рјешењем за Брчко сценарио уједињавања РС и Србије онемогућен.

"Брчко, мултиетнички град, подијелио је РС на два дијела и одвојио западни дио од Србије и тиме отежао спајање са Србијом", наводи се у студији, уз подсјећање да је спор за Брчко ријешен тако што је формиран дистрикт који је у надлежности оба ентитета.

Наведено је да је политика Барака Обаме, америчког предсједника, сажета током посјете Џозефа Бајдена, потпредсједника САД, БиХ 2009. године. Бајден је, како се истиче, рекао да је националистичка реторика неприхватљива, али истовремено послао поруку да САД подржавају БиХ са два јака ентитета, чиме је покушао да уклони бриге Срба.

"Након пропасти бутмирских разговора 2009. године, креатори америчке политике су одустали од било какве намјере да укину или ревидирају Дејтонски споразум и Устав БиХ, истичући да би било какав напор у том правцу морао доћи искључиво од самих грађана БиХ", наведено је.

САД помогле БиХ са двије милијарде долара

САД су од рата до 2010. године пружиле помоћ БиХ у висини од око двије милијарде долара, наведено је у студији " Congressional Research Service ".

Иако је, како се наводи, у посљедњих неколико година помоћ смањена, она је и даље значајна.

Тако је, како се истиче, 2011. БиХ добила 42 милиона помоћи за политичке и економске реформе, више од пет милиона за финансирање војске, док је наредне године за економске и политичке реформе добила 39 милиона долара. За 2013. планирано је 28 милиона помоћи за реформе, те 6,7 милиона за помоћ борби против трговине дрогом и око пет милиона за војну помоћ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана