ЦИК закон тумачи од случаја до случаја

Ово се наводи у одговору предсједника Централне изборне комисије БиХ Жељка Бакалара на питања једне општинске изборне комисије у вези са кандидатуром државних службеника у републичким органима управе у Републици Српској и општинских службеника и осталих лица запослених у органима локалне самоуправе.

- Према члану 1.8 Изборног закона БиХ, ако ЦИК утврди да лице није поднијело оставку на положај или није поступило у складу са законом којим се регулише његов статус у периоду од овјере кандидатуре до штампања гласачких листића, извршиће се уклањање имена овог лица са овјерених кандидатских листа, а ако се исто утврди након штампања гласачких листића, таквом лицу неће бити додијељен мандат ако га освоји - наводи се у одговору.

Приликом кандидатуре, наводи се даље, сваки кандидат подноси својеручно потписану и овјерену изјаву којом изјављује да нема сметњи за кандидовање из напријед наведених одредаба Изборног закона.

Према тврдњама наших саговорника, неусаглашеност Изборног закона БиХ са ентитетским законима о локалној самоуправи и актима којима се регулише питање сукоба интереса, оставља ЦИК-у простор за произвољна тумачења. Члан Предсједништва СДС-а и посланик ове странке у Народној скупштини РС Недељко Гламочак каже да у изборној легислативи има празнина, што оставља простор за различита тумачења.

- Сматрам да није у реду да буде забрањено кандидовање општинским службеницима, исто као што није у реду да неко буде на двије функције. Не треба никоме онемогућавати да буде кандидат, али може се условити да ако буде изабран, мора да се одлучи да ли ће бити одборник или општински службеник - каже Гламочак.

Он додаје да је ЦИК и до сада сваку ситуацију тумачио посебно од случаја до случаја.

- Сада имамо ситуацију да у посланичким фотељама сједе начелници одјељења по локалним управама, тако да не видим основа да се општинским службеницима забрањује кандидовање. Када сам први пут изабран за посланика, изабран сам са функције замјеника начелника општине Котор Варош и од ЦИК-а сам тада добио тумачење да то не представља сукоб интереса - каже Гламочак.

И бањалучки адвокат Дарко Кременовић каже да правне празнине остављају могућност ЦИК-у да по свом нахођењу одлучује ко се може кандидовати, а ко не.

- Политичари се боре за власт да би могли по свом начину да тумаче законе. Питање кандидовања општинских службеника у неку руку открива и зашто се политичари боре за то да, условно речено, своје људе именују за чланове ЦИК-а - каже Кременовић.

Хашки трибунал

Према Изборном закону БиХ, кандидовање и упис у бирачки списак забрањен је лицима којима је изречена казна или су под оптужницом Хашког трибунала или се нису повиновала наредби да се појаве пред трибуналом.

Исто тако, забрањено је кандидовање и упис у бирачки списак и свим лицима којима је пред судовима у БиХ изречена казна због озбиљног кршења хуманитарног права, као и онима који се нису појавили пред судом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.