Папа Фрања критиковао контрацепцију, указао на проблем пада наталитета

Танјуг
Foto: Танјуг

РИМ - Папа Фрања критиковао је данас индустрије за производњу оружја и контрацепције, оптужујући их за уништавање или спријечавање живота у свом говору на конференцији о демографској кризи која је захватила Италију и Европу.

Стопа наталитета у Европи се током последње деценије налазила на око 1,5 дјетета по жени, а проблем је посебно истакнут у Италији где је број рођених пао на најнижи ниво у 2023., преноси Ројтерс.

''Један научник ми је рекао да су инвестиције које доносе највише прихода фабрике оружја и контрацептивна средства. Једно уништава, а друго спречава живот, што је изразито лоше'', рекао је папа Фрања.

Он је дуго био противник индустрије оружја, а у данашњем говору је потврдио дугогодишњу католичку забрану коришћења контрацепције.

Папа ипак подржава природни начини избјегавања трудноће и промовише ''одговорно родитељство''.

Римокатолички поглавар је на конференцији напоменуо да је број рођених први показатељ ''наде народа'', а да се Европа претвара у ''стар, уморан и резигниран'' континент.

''Домови у којима има много предмета, а не дјеце, постају веома тужна мјеста. Не фале пси, али фале дјеца'', рекао је он.

Истакао је да је неопходна посвећеност свјетских влада како би се младима помогло да остваре своје циљеве.

Папа је нагласио да је од кључне важности да мајке не буду у ситуацији да бирају између посла и дјеце, а да млади парови треба да буду ослобођени брига због мањка прихода и незапослености.

''Знам да за многе од вас будућност може изгледати узнемирујуће, и да усред пада наталитета, ратова, пандемија и климатске промјене није лако одржати наду живом. Али не одустајте, вјерујте'', поручио је Фрања младима.

Његов говор, а посебно примедбе о контрацептивним средствима, поздравила је конзервативна католичка група против абортуса ''ПроЛајф Кемп'', која осуђује наводне ''огромне економске и трговачке интересе који гравитирају око употребе контрацепције”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана