ЗАВНОБиХ и Пикасо

Крајем новембра већ годинама, практично и деценијама, у Босни и Херцеговини је на програму игроказ гдје се у Федерацији, заправо првенствено у кантонима с бошњачком већином, обиљежава годишњица Првог засједања ЗАВНОБиХ-а у Мркоњић Граду као дан државности, док се тај датум у Републици Српској игнорише и ниподаштава, иако су доминантну већину учесника тог засједања представљали Срби и упркос несумњиво позитивној историјској баштини тог догађаја.

Бошњачка елита по правилу игнорише шири југословенски контекст ЗАВНОБиХ-а, док у Републици Српској бивају очигледно толико изнервирани том апропријацијом да ниподаштавају цијелу ствар. Међутим, чак и ако се игнорише ЗАВНОБиХ, у Републици Српској не би се смјела игнорисати баштина његових делегата, примјера ради Бошка Шиљеговића, коме ће се наредне године навршити сто и десет година од рођења, односно тридесет и пет година од смрти. Шиљеговић (1915 - 1990) је имао заиста узорну биографију.

ПОПОВСКИ СИН

У дубичком селу Мирковац, првог ратног Ђурђевдана у двадесетом вијеку, дакле 6. маја 1915. године, у породици локалног свештеника Благоја Шиљеговића родио се девети по реду син. Дали су му име Бошко.

Његова животна прича могла би бити узбудљив предложак за роман.

Још као бањалучки средњошколац Бошко Шиљеговић се повезао са локалном комунистичком омладином те је у Краљевини Југославији дошао на зао глас.

Након што је избачен из школе у Бањалуци промијенио их је још неколико да би на крају матурирао у Неготину. На факултет се уписује у Скопљу гдје организује студентске штрајкове, а у освит Другог свјетског рата враћа се у родни крај. Кад почне Други свјетски рат, он је један од организатора отпора у јуначком Поткозарју. Заједно са доктором Младеном Стојановићем, Ђуром Пуцаром Старим, Јосипом Мажаром Шошом и другим истакнутим партизанима предводи борбе против усташа и нациста.

Послије капитулације Италије Шиљеговић постаје политички комесар Осмог далматинског корпуса и учествује у завршним операцијама ослобађања Далмације, јадранских острва, Лике, Истре и Трста. Био је вијећник и АВНОЈ-а и ЗАВНОБиХ-а.

Послије рата каријеру је најприје наставио у армији. Био је начелник Војноисторијског института, главни уредник првог издања "Војне енциклопедије", начелник Политичке управе ЈНА, а напосљетку и шеф кабинета Јосипа Броза Тита.

Након одласка у пензију, у Савезној скупштини је у неколико мандата бивао посланик. Такође је биран и у Централни комитет и у Предсједништво Савеза комуниста Југославије. У вријеме кризе на Косову непосредно након Титове смрти Шиљеговић је истицао да је "економски национализам далеко теже савладати од идеолошког национализма".

Критиковао је, дакле, подржављење република и њихову склоност да се економски изолују од других дијелова СФРЈ, што је било посљедица Кардељевог концепта на којем је заснован Устав из 1974.

Овај увјерени Југословен није дочекао распад заједничке државе.

Умро је у његов сами освит, почетком 1990. године. Сахрањен је у родном крају. Своју богату библиотеку и збирку умјетничких слика завјештао је градској библиотеци у свом завичају.

ЧОВЈЕК С БРАДОМ

У Шиљеговићевој библиотеци било је више од пет хиљада књига, а многе од њих обогаћене су посветама и потписима њихових аутора. (Ту је, рецимо, књига Хенрија Кисинџера коју је овај уз посвету поклонио Шиљеговићу.) Збирка умјетничких слика такође је значајна. Ипак, једва да је година дана прошла од Шиљеговићеве смрти, а у сусједству његовог завичаја, с друге стране Уне и Саве, започела су пушкарања и рат.

Неколико мјесеци касније почео је рат и у Босни и Херцеговини. А у рату, како су знали још и у древном Риму, музе ћуте. Никог тих година није превише занимала библиотека и умјетничка збирка Бошка Шиљеговића. Свештенички син који је постао увјерени комуниста није више био популарна парадигма. Омиљеније су некако биле оне понешто обрнуте.

Онда су, међутим, скоро четврт вијека након Шиљеговићеве смрти почеле да се шире вијести како је библиотека у Дубици у посједу оригиналне Пикасове графике. Пикасо, Пабло Пикасо, највећа иконична фигура модерног свјетског сликарства, па у Дубици?!

Откуд Пикасо Бошку Шиљеговићу и откуд да је Пикаса поклонио библиотеци?

Кад су медији и портали први пут објавили информацију о Пикасовој графици у овом градићу, већина коментатора била је скептична. Ипак, експертиза познавалаца Пикасовог опуса и историчара умјетности недвојбено је показала да је управо Пабло Пикасо аутор графике "Човјек с брадом". Прича о томе како је ова графика дошла у посјед Бошка Шиљеговића такође је изузетно занимљива.

Наиме, у мају мјесецу 1964. године у Паризу је одржан конгрес Комунистичке партије Француске. Као гости тог конгреса у Паризу су тих дана били присутни чланови делегација из комунистичких партија цијелог свијета. Била је ту, наравно, и југословенска делегација, а на њеном челу био је Бошко Шиљеговић. Пабло Пикасо је политичком оријентацијом био љевичар и комунистички симпатизер па је том приликом свим шефовима страних делегација поклонио по графику.

НУЛТА КАТЕГОРИЈА

Пабло Пикасо је апсолутно иконична сликарска фигура двадесетог вијека. Кад је прошле године било пола вијека од његове смрти, цио свијет је брујао о томе. Он је за сликарство оно што је Ајнштајн за науку или Џојс за књижевност.

Добро је позната прича да је Пикасо направио плакат за "Неретву" Вељка Булајића, узевши као хонорар само дванаест флаша вина. И прича о дубичком Пикасу је у посљедњих десетак година постала колико-толико шире позната.

Ипак, има нешто чудесно у информацији да се Пикасов оригинал налази у забаченом градићу на мјесту гдје Уна из брзе брдско-планинске прелази у спорију равничарску ријеку. Пикасо је био продуктиван сликар, а вриједност његових слика - гдје год да се налазе - је огромна.

Београдска историчарка умјетности Данка Дамјановић тврди да дубички Пикасо спада у "нулту категорију" умјетничких дјела непроцјењиве вриједности за које је заправо немогуће утврдити реалну новчану цијену. У том смислу, Шиљеговићев потез донације свом завичају чине самог донатора сличним неким Андрићевим ликовима односно самом Андрићу.

Та традиција задужбинарства, свијест о континуитету културе, свијест да ништа нити почиње с нама нити завршава с нама је на извјестан начин, данас и овдје, вреднија од сваког Пикаса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.