Запад као средство, а не као циљ

Шта би Имануел Кант рекао данас да посматра ситуацију у Босни и Херцеговини?

Нема сумње да би, због много чега, пао у очај, јер је читав један народ, пратећи своје политичке елите, добровољно одлучио да не користи његову основну лозинку: Sapere aude! - "Имај храбрости да се служиш сопственим разумом!" Та максима, која је обиљежила доба просвјетитељства и одредила просвијећеност, одавно је постала тековина и веома користан инструмент слободних људи и заједница. Она је једна од темељних вриједности либералног Запада која се деценијама заговара и на коју се тај систем ослања.

Ставови и мишљења "међународне заједнице" (политичког Запада) били су Бошњацима важнији од сопствених током читавог периода коегзистенције и сукоба идеологија конститутивних народа у Босни и Херцеговини - од краја рата до данас. Вјеровали су да ће западњаци боље од њих самих дефинисати њихове интересе, циљеве, пријатеље и непријатеље. Такав однос према сопственом животу их је умртвио, имобилисао и угасио им сваки облик креативности. Нису имали потребу да мисле - све је већ било смишљено за њих.

Ако се томе дода вјешто посијана и изњегована мржња према свему што је српско, онда се у "босанском лонцу" кува злом запапрена чорба која, по свој прилици, неће донијети срећу никоме, а најмање самим Бошњацима. Та ситуација их је позиционирала као добровољне поданике и удаљила од сопствене слободе, чиме је одређена и њихова политичка незрелост. 

Незрелост

Органска незрелост, или недовршена ферментација нагомиланог знања код савремених лидера бошњачке политичке мисли, огледа се у немоћи да се сопствени разум користи у властиту корист, без туђег вођства. Можда није ријеч о недостатку знања и разума, већ о мањку одлучности и храбрости да се сопствени разум користи самостално. Нису свјесни да туђе руковођење служи искључиво интересима онога ко руководи.

Да су се, којим случајем, Бошњаци отргли од тог утицаја и прихватили Србе и Хрвате да остану оно што јесу - без настојања да им се наметне бошњачки модел Босне и Херцеговине - у којем би та два, политички зрела народа, са изграђеном националном свијешћу, постали "Босанци", престајући да буду Срби и Хрвати, онда би БиХ можда имала шансу.

Страни осмишљивачи процеса у БиХ су све вријеме подгријавали бошњачке наде да бројчана предност од петнаестак процената над Србима значи право на посједовање читаве територије државе. Бошњачко вјеровање да ће странци одлучити у њихову корист уколико не буде унутрашњег договора обесмислило је покушаје проналаска рјешења прихватљивих за све. Тако је све вријеме укидана шанса за изградњу БиХ која би била заједничка домовина свих њених народа.

Странци су, плашећи Бошњаке "великосрпском политиком", потурили наду у великобошњаштво као алтернативу. Великосрпство је, наводно, зло, а великобошњаштво - добробит за све. Због тога је побједа над Србима представљена као врховни патриотски циљ немајући у виду да несрећа једних не може да створи срећу других. Настојању побједе над Србима су значајно допринијели високи представници и странци у Уставном суду одлукама којима су укидали дијелове српског идентитета и права гарантована дејтонским Уставом. Свака српска побуна против таквих аката дочекивана је "на нож". Пошто им је од почетка јасно  да Срби - као ни Хрвати - неће пристати на одузимање стечене слободе, онда је јасно да циљ странаца није био мир и сарадња, већ перманентни, латентни сукоб између народа Босне и Херцеговине.

Проблем није у томе што странци покушавају да нас увуку у нови сукоб, већ у томе што Бошњаци не виде да ти исти странци раде против интереса саме државе Босне и Херцеговине.
Или је, можда, све ово само привид који се наивнима чини истинитим?

Декларација у срцу

Бошњаци-муслимани, у стварности, и не намјеравају да створе грађанску државу западног типа и прихвате вриједности западне цивилизације иако се декларативно залажу за улазак у ЕУ и НАТО. Да би то урадили, морали би да се одрекну дијела свог историјског и вјерског идентитета и постану нешто што није у складу с њиховим бићем. Исламска вјера, по њиховом разумијевању, супериорнија је од хришћанства. Муслиман треба да буде мудрији, образованији, далековидији, прорачунатији, стрпљивији и упорнији од хришћанина.

Већина Бошњака у срцу носи Алијину Исламску декларацију, која објашњава како Куран треба да се примјењује у босанским условима - и у вјерском и у друштвеном смислу. У њој пише: "Народ, као и појединац, који је прихватио ислам неспособан је да након тога живи и умире за било који други идеал. Незамисливо је да се муслиман жртвује за каквог цара или владара, ма како се он звао, или у славу неке нације, партије или чега сличног, јер по најјачем исламском инстинкту он у овоме препознаје једну врсту безбоштва и идолатрије. Муслиман може гинути само с именом Алаха и у славу ислама, или - бјежати с бојног поља".

Према томе, није ли привид да су Бошњаци западни поданици? Да ли је то стратегијска маска која прикрива стварну намјеру и крајњи циљ? Не користи Запад Бошњаке ради својих интереса - већ Бошњаци користе западне хришћане у борби против православних Срба. Вјерују да антагонизам међу хришћанима иде у корист стварања своје државе по муслиманској мјери.

Не налазе ли се у томе одговори на питање зашто нема емпатије и разумијевања за српске и хрватске интересе у БиХ, као и зашто је договорна коегзистенција немогућа?

При свјесности свих о свему и ограниченој могућности међусобне преваре, али и снажној одлучности идеологија да се боре за сопствено право на постојање, питање територије постаће кључно питање. Ниједна идеологија неће себи дозволити пакао губитништва - и зато ће свима бити потребан властити животни простор у коме ће се све три идеологије реализовати у складу са сопственим вриједностима.

Због тога је подјела Босне и Херцеговине неизбјежна.  Са ратом, или без рата, по садашњој ентитетској граници или по неким другим међама или критеријумима, уз помоћ  странаца или без њих, распетљавање босанскохерцеговачког чвора је извјесно.  

Помолимо се и Господу, и Господину, и Алаху да доносиоцима одлука подаре разборитост, разум и стрпљење - да не уведу народе Босне и Херцеговине у ново крвопролиће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.