"Велики брат"

Много се у западним круговима прича о кинеском технолошком напретку. Додуше, пуно више се проналазе негативни углови, дјелимично из страха због њихове глобалне доминације, али и због оправданих критика којима се осуђује снимање и контрола свега и свакога.

Међутим, тај кинески "велики брат", бар према тврдњама њихових власти, има вишеструку корист, уз готово нулту стопу криминала. Систем паметних градова омогућава држави да у реалном времену наплаћује саобраћајне казне, проналази криминалце, а грађанима омогућава лакшу међусобну комуникацију па тако знају за колико секунди на станицу долази аутобус или такси.

Е сад, колико је то заправо у реду? Гдје су ту људска права и слободе као основне вриједности демократског друштва? Или је такав систем заправо најближи савршеној, ефикасној корелацији власт/грађанство? Поштујемо све, али то је утопија која може да успије само на истоку, узвратиће вам готово сви који гаје симпатије за пуно комфорнији живот, без страхова и калкулација о томе да ли вас је синоћ неко снимао док сте се туширали.

Можда је, заправо, неки хибрид између технолошких такмичара запада и истока најбоље рјешење за ове просторе. Минимум контроле није наодмет, јер контролисати се ипак мора, зар не?

Чини се да је баш у том смјеру кренула Влада Српске. Како министре не би стресирале кулоарске приче које кажу да многи "лугари живе далеко боље од инжењера, за пар мјесеци изграде куће, купе више возила и слично", одлучили су се на, за ово поднебље, несвакидашњи потез.

"Велики брат" Српске нема толика овлашћења и пуно смо ближе демократским вриједностима него Кинези, али се и код нас полако уводи контрола, бар кад су у питању пословања и финансијске трансакције.

Влада већ од сљедеће године планира да набави софтвер помоћу којег ће пратити рад јавних предузећа и ту и највеће демократе заиста не би требало да пронађу ни најмањи проблем. Ако радиш поштено, "снимиће" твој рад, на лицу мјеста преконтролисати, без уласка у било какву личну интиму. Јесте непријатно и у старту ће највјероватније за нијансу пољуљати личну и професионалну аутономију појединаца.

Међутим, кад се сви навикнемо да систем тако функционише и да је то нова реалност, брзо ће све постати рутина. А свима нам је циљ да та рутина не додирује ивицу закона, а таман посла да је прелази.

Да ли је ово само почетак дигитализације друштва или само "инцидент" у систему дубоко огрезлом у традиционалне вриједности склапања послова испод стола, остаје да се види. Добра намјера је ту и небитно је што кошта 1,44 милиона марака. Бенефити су вишеструки.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.