(У)СУД БиХ

Уочи седнице највишег законодавног тела Републике Српске, Народне скупштине Републике Српске (НС РС), на којој се на дневном реду налазио сет закључака у којима се говори о политички монтираном процесу против председника Републике Српске Милорада Додика, огласило се и политичко Сарајево и Тужилаштво БиХ које у томе види наводно кршење Дејтонског споразума. Правно гледано, монтирано суђење председнику Републике Српске (РС) Милораду Додику неприхватљиво је због бројних стручних и личних разлога.
Када је реч о стручним разлозима, увидом у анекс 4 Дејтонског мировног споразума познатијим под именом Устав БиХ, јасно је да БиХ не поседује судску власт. Штавише, по Уставу Босна и Херцеговина има само законодавну и извршну власт – дакле политичке власти – али не и судску. Судска власт припада ентитетима што је јасно из Устава БиХ, али и увида у Устав Републике Српске или Устав Федерације Босне и Херцеговине. Па како онда постоји Суд и тужилаштво БиХ. Коришћењем нелегалних бонских овлашћења Високог представника. Зашто нелегалним? Зато што је чл. 2. Анекса 10 Дејтонског споразума прецизно утврђено које су надлежности Високог представника. Зато што су бонска овлашћења антидејтонска, антиуставна. Зато што се њима крши суверенитет БиХ и Високом представнику мимо воље три конститутивна народа додељује и законодавна и извршна и судска власт у БиХ. Суђење председнику Републике Српске је са стручног разлога неприхватљиво и због тога што се он терети за кривично дело "неизвршавање одлука Високог представника у БиХ". Зашто? Зато што Кристијан Шмит није Високи представник. Он није изабран у складу са чл. 1. ст. 2. Анекса 10 Дејтонског споразума. О његовом избору није донета никаква резолуција Савета безбедности Уједињених нација нити су сагласност дале стране потписнице овог Анекса – Република Српска и Република Србија (као правни наследник Савезне Републике Југославије).
Штавише, ова два међународна субјекта су на Свесрпском сабору одржаном 8. јуна 2024. године усвојила заједничку Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, констатујући у тачки 25. "непримереним начин постављања Високог представника у БиХ супротно анексу 10 Дејтонског мировног споразума, којим је прописано да је за именовање Виског представника потребна сагласност страна уговорница, као и одговарајућа резолуција Савета безбедности Уједињених нација.
Када је реч о личним разлозима, најпре се мора истаћи да је председник Републике Српске имао компликовану хируршку интервенцију на желуцу и једњаку у Београду 9. децембра и да је лекарски конзилијум у отпусној листи наложио председнику Српске мировање у трајању од 60 дана, а за поједине активности и до три месеца. Стога се у најмању руку чини нехуманим заказивање (па незнатно одлагање) рочишта у Суду БиХ за 25. односно 30. децембар ове године. Посебно уколико се узме у обзир да је судски вештак – стручњак за васкуларну, а не абдоминалну хирургију – донео одлуку супротну налазу целог тима лекара из Београда. Мада, нажалост, то не треба да нас чуди јер је др Харис Вранић у ранијим изјавама политички пристрасно говорио о председнику Српске.
Монтирани процеси, непостојеће кривично дело и политичка пристрасност судског вештака Суда БиХ остаје усуд Суда БиХ који није успостављен у складу са Дејтонским мировним споразумом. Босна и Херцеговина може постојати само као дејтонска – састављена из Републике Српске и ФБиХ и три конститутивна народа.
(Аутор је асистент на Правном факултету у Београду)
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.