ТикТОКсичне дјечје игре

Насиље међу дјецом и опасни изазови на друштвеним мрежама, попут "Тик тока" који све чешће копирају дјеца, а који их неријетко подстичу на непромишљене и опасне радње, могу имати озбиљне посљедице.

Муњевите друштвене промјене креирају нове потребе код младих генерација, али у недостатку јасних смјерница, вриједности и ослонца млади се често не сналазе у том вртлогу промјена. Умјесто да те промјене користе за лични раст и развој многи преузимају негативне обрасце понашања, подлијежу утицају садржаја с друштвених мрежа и одлазе у крајности које угрожавају њихово здравље, сигурност и будућност. Свједочимо томе кроз немили догађај у бањалучкој основној школи "Свети Сава", гдје је ученица петог разреда, усљед једног од таквих изазова, задобила тешке повреде када су је гурнула два дјечака.

Овај инцидент указује на све већи проблем насиља међу дјецом, које је често посљедица недостатка емпатије, погрешних узора и изложености деструктивним садржајима са друштвених мрежа. Такође, недавно се појавио и опасан тренд попут изазова с пиротехничким средствима да дјеца што дуже држе петарду у руци прије експлозије, што може да доведе до тога да им експлодира у руци и тако задобију повреде или не дај боже остану без прста или очију. Коријени овог проблема леже, између осталог, у недостатку адекватног васпитања који почиње у породици, али и недостатку правог школског образовања које би требало да дјецу учи и лијепом васпитању и моралу и емпатији, а не само да им се задају задаци које обично уче напамет и већ до сљедећег часа забораве. Породица и школа су основни стубови развоја дјетета, а занемаривање овог аспекта, уз негативан утицај масовних медија и ријалити програма креира празнину у васпитању и култури.

Данас се често умјесто стварног образовања дјеци нуди садржај лишен вриједности, док ријалити програми промовишу насиље, непоштовање и неодговорност. У оваквом окружењу, друштвене мреже и ријалити  постају "васпитачи" младих, а њихово учење  се неријетко базира на деструктивним трендовима.

Као што је још давно упозорио филозоф Сократ: "Образовање није испуњавање посуде, већ паљење ватре". Данас, умјесто да у дјечијим срцима палимо ватру знања, емпатије и одговорности често их затрпавамо садржајем без вриједности, остављајући их да сами траже пут у свијету који их бомбардује погрешним порукама. Рјешење овог проблема захтијева системске промјене у образовању и васпитању, као и активно укључивање родитеља. Педагошко-психолошко савјетовалиште Центар модерних знања, предвођено универзитетским професором Небојшом Мацановићем, нуди конструктиван приједлог: увођење мјера рада за опште добро за дјецу која почине прекршаје у школи. Дјеца би кроз корисне активности, попут уређења школског дворишта или поправки у школи, развијала осјећај одговорности и свијести о посљедицама својих дјела. Уз то, одговорност родитеља била би додатно наглашена кроз финансијске казне у случају одбијања сарадње, чиме би се подстакао активнији ангажман породице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.