Све под контролом

Пад вриједности увезене нафте у првих девет мјесеци, упркос већим количинама, на први поглед звучи као одлична вијест. Лаик би рекао: "Више горива за мање новца". То би, заиста, у неком стабилном систему значило и ниже цијене на пумпама. Али код нас је, наравно, неписано правило да економска логика и стварност ријетко иду једно са другим, а разлога за то је на претек.

Наше тржиште горива је ограничено бројем дистрибутера, а цијене често више прате геополитичке сигнале и вијести са украјинског ратишта него стварне трошкове набавке.

А гдје су још марже, акцизе и ПДВ, који су, наравно, остали исти, што све укупно чини да се и најмањи помаци на свјетском тржишту једва осјете на било којој нашој пумпи. Осим кроз, а и то варира од пумпе до пумпе, бесплатну/наградну кафу, ако редовно точите код истог дистрибутера.

Ако оставимо иронију по страни, не преостаје нам ништа друго него да се помиримо са реалношћу која каже да ћемо и даље добре паре остављати локалним пумпаџијама.

Они поручују да им снабдијевање није угрожено, што у неку руку и јесте охрабрујуће у времену када глобалне тензије често доводе до нестабилности. Међутим, можемо само да нагађамо да ли то значи да ћемо у скорије вријеме бар мало олакшати притисак на новчаник.

Сигурно је да грађани не треба да очекују нагли пад цијена горива, али ни драстичан раст, уколико не дође до нових потреса на свјетским берзама.

Нафта остаје један од најосјетљивијих показатеља глобалних криза и свако помјерање на линији Исток-Запад или у заливским земљама врло брзо стигне и до наших пумпи.

У преводу, точићемо и даље по сличној цијени као до сада, ни знатно јефтиније, ни знатно скупље, док се свијет не смири, а тржиште поново не пронађе равнотежу која би и нашим потрошачима донијела стварно олакшање. Заиста звучи као политичко-економска демагогија. Али, тако нам је како нам је. У међувремену, остаје нам да слушамо увјеравања надлежних да је "све под контролом" и да тржиште реагује "у складу са глобалним кретањима". Преведено, то обично значи, ништа се суштински не мијења. Потрошачи ће и даље пажљиво бројати литре и упоређивати цијене по пумпама, тражећи бар неку симболичну уштеду. А дистрибутери ће, као и до сада, имати спремно објашњење за сваки раст, али ријетко за пад. На крају, све се своди на стару истину, код нас гориво никад није само економска категорија, већ и показатељ колико смо далеко од стварно слободног тржишта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.