Све по старом

Ко о чему, а ми о гориву. И није то зато што смо опсједнути цијенама на бензинским пумпама, већ зато што је гориво код нас одавно престало да буде само трошак возача. Постало је универзални изговор за готово свако ново поскупљење.

Нико не спори да су нове тензије на Блиском истоку и раст цијене сирове нафте довољан разлог да деривати поскупе. Такве поремећаје домаће тржиште, које је готово у потпуности зависно од увоза, неминовно осјети. Али ту престаје економска логика, а почиње домаћа пракса.

Довољно је да се на свјетском тржишту догоди и најмањи поремећај или да на другом крају свијета полети прва ракета, па да већ сутрадан више цијене освану на бензинским пумпама. Недуго потом стижу и нови цјеновници превозника, прерађивача, трговаца и готово свих осталих. Образложење је увијек исто и то да је гориво поскупјело.

Проблем, међутим, није само у томе што гориво поскупи, већ што се сваки раст цијене деривата муњевито прелије на све остале производе и услуге. Када цијена нафте крене у супротном смјеру, не појефтине ни хљеб, ни млијеко, ни превоз, ни грађевински материјал, нити било шта што је претходно поскупјело управо због скупљег горива.

Испада да код нас цијене имају само један правац, а то је навише. Економска логика важи када треба повећати цијене, али нестаје када би их требало смањити. Тада се увијек пронађе ново оправдање, односно старе залихе, високи трошкови, неизвјесност на тржишту или чекање нових набавки. Као да су сва поскупљења хитна, а сва појефтињења могу да сачекају.

Грађани зато с правом постављају питање ко контролише такво тржиште и провјерава да ли су сва ова поскупљења заиста оправдана. Надлежни ће, по правилу, рећи да је све у складу са законом и под контролом. Ипак, свакодневица показује нешто сасвим друго. Поскупљења стижу преко ноћи, док се појефтињења, ако их уопште буде, дешавају споро и готово непримјетно.

Највећи терет свега тога поново носе грађани. Њихове плате и пензије не расту темпом којим расту цијене, па сваки нови удар на гориво истовремено значи и нови удар на кућни буџет. Зато се више нико не плаши само скупљег резервоара. Људи страхују од онога што неизбјежно долази послије њега, новог таласа поскупљења који ће поново испразнити новчанике.

И док год сваки раст цијене горива буде разлог за нова поскупљења, а његов пад не буде разлог ни за какво појефтињење, грађани ће с правом сумњати да код нас цијене много лакше расту него што икада падају. Зато право питање више није зашто гориво поскупљује, већ зашто код нас готово ништа не појефтињује када гориво појефтини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.