Спустите рампу!

Гдје има дима, било је или ће бити и ватре. Фигуративно говорећи тамо гдје круже трачеви, нагађања, сплетке и мистерије постоји оправдана вјероватноћа да у таквим причама има и истине, дјелимичне или потпуне.

Управо на основу таквих прича, односно незваничних информација, мљекари из Републике Српске у петак су тврдили да се у сусједној Хрватској појавила слинавка и шап код копитара. Вијест су добили од тамошњих фармера, а због страха од ширења заразе од надлежних у БиХ су затражили хитно спуштање рампе за увоз свих живих животиња.

Будући да је ријеч о врло заразној болести, која може десетковати фарме ситних и крупних говеда, мљекари се оправдано плаше да не доживе судбину узгајивача свиња којима је афричка куга готово па уништила производњу. Такав сценарио у мљекарском сектору представљао би велики удар по домаћу економију, јер млијеко и млијечни производи представљају једну од битнијих извозни компоненти када је ријеч о храни.

С обзиром на ту чињеницу и надлежне институције би требало да се плаше, јер уколико би се болест уселила у штале, посљедице по нашу земљу са економског аспекта могле би бити катастрофалне.

Међутим, судећи према првим реакцијама надлежних, бар оних у Сарајеву, који нам, нажалост, свима кроје капу, неће се прстом мрднути док информација о појави болести у Хрватској не буде званично потврђена од те земље или Европске комисије. Тада без сумње може бити касно, с обзиром на неконтролисани шверц стоке између двије сусједне земље о којем сточари неријетко брује на сва звона. Јер шта ће сточарима значити забрана увоза када болест нападне животиње.

Пољопривредницима, који се већ 20 година безуспјешно боре за заштиту домаће производње, треба превентивна помоћ, мјера која ће обезбиједити да слинавка и шап заобиђу БиХ. Бедем на граници који ће зауставити потенцијално заражену стоку.

Својим нечињењем власти у БиХ домаћој пољопривреди задале су низ удараца, због чега, упркос огромним потенцијалима, не производе ни трећину потреба становништва за храном.

Прекомјеран увоз меса, воћа, поврћа, житарица и друге робе угасио је бројна пољопривредна газдинства, јер и оно мало што су производили нису имали коме да продају, јер су пијаце и полице маркета претрпане иностраним производима.

Кунемо се у домаће, пуна су нам уста бриге о здравој исхрани, а у стварности у паштетама једемо сумњиво месо из Бразила.

Најефикаснији начин да се покрене привреда, пољопривреда, повећа запошљавање и изађе из економске кризе је заштита домаће производње и домаћих производа. То је интерес цијелог друштва и зато рампу за увоз треба спустити што прије. Ако се испостави да у Хрватској нема слинавке и шапа, у пет минута одлука о забрани увоза може бити поништена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.