Сит и гладан

Вељко Зељковић
Сит и гладан

Ратови, санкције, покидани ланци снабдијевања и енергенти довели су до тога да инфлација и данас попут рака изједа здраво ткиво економије. И то је званични наратив. Међутим, страх који се врло често свјесно ширио доводио је и до једног новог феномена - такозване психологије једног просјечног купца, да купује и онда када му нешто и није потребно. Онда су инфлацију додатно подгријали и сами трговци, који су у свему томе видјели своју добру прилику да додатно зараде, али и сами политичари, они који владају, јер више цијене значе и више новца од ПДВ-а у буџетима.

И то функционише све док има тражње, док не дође до бунта оних који у читавој овој причи највише испаштају, а то су обични људи. У појединим земљама откривено је да су се марже на поједине животне намирнице кретале и преко 40 одсто. Иако је у претходном периоду било упозорења да живот постаје све гори, испостављало се да сит гладном не вјерује. Ни БиХ није остала имуна на ову негативну праксу. Када су у неком претходном периоду подизане цијене правдано је то растом улазних трошкова, а прије свега цијеном енергената. Међутим, ако погледамо колико је гориво, након многобројних успона и падова, поскупило у посљедњих пет година може се видјети да је то око 13 одсто. У исто вријеме цијене већине пекарских производа су удуплане. При томе, ти исти који се баве овим бизнисом не желе објаснити на основу које математике су дошли до тренутних цијена, према којој килограм насушног хљеба кошта и до 10 марака. 

Иако званична статистика каже да килограм ове намирнице кошта око четири марке, одлазак у било који трговачки ланац или пекару то демантује.  Хљеб који тежи 300 грама, колико пише на декларацији, кошта од 2,5 до 3,5 марке и више. Када то помножимо са три и оном који је падао на контролним из математике јасно је колико у ствари кошта кило хљеба. Поређења ради, килограм ове намирнице данас кошта више од једне кутије цигарета, производа који се сматра луксузом. Да нешто не штима, може се видјети и из наредног примјера. Када би којим случајем једна просјечна четворочлана породица сваког јутра за доручак јела бурек без јогурта, и тако наредних 30 дана, за то би требало да издвоји 480 марака, пола званичног минималца, а гдје је остало?! Онда су нам почели говорити да не вјерујемо својим очима те убјеђивати нас како је инфлација у децембру 2024. смањена на прихватљив ниво од два одсто. Али, ако је то до сада била константа, да су цијене хране из мјесеца у мјесец све веће па макар и за два само два одсто, када се погледа на годишњем нивоу - онда то није пар процената, јер се ради о прогресији. Нажалост, како ствари стоје, вјероватно је пред нама нови раст инфлације, али сада реални, а због најављеног трговинског рата САД и Европе. Шта нам је потребно? Па више разумијевања и солидарности, али и самих контрола оних који у читавој овој причи и даље лове у мутном.      

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана