Сирија, већ виђено

Наоружани исламски екстремисти, џихадисти, збацили су сиријску владу и преузели власт у главном граду Дамаску.

Овај напад је предводила ребрендирана милиција "Ал-Каиде" која заступа фанатичну селефијско-џихадистичку идеологију. Интересантно, они су са симпатијама приказани у западној јавности. То и не треба толико да чуди с обзиром на то да је сиријска "Ал-Каида" била у савезу са Западом, што је својевремено признао и Џејк Саливен, савјетник за националну безбједност у администрацији Џоа Бајдена.

"Вашингтон пост" је још 2015. објавио да је ЦИА покренула тајни програм за наоружавање и обуку ових побуњеничких група, а годишњи буџет наводно се кретао око милијарде долара. Према писању америчких медија, овај програм ЦИА био је један од најскупљих напора да се наоружају и обуче тамошњи побуњеници. Документа са којих је скинута ознака тајности откривају да су амерички званичници од почетка овог рата против Сирије били потпуно свјесни да ће њихова подршка побуњеницима оснажити екстремистичке групе попут "Ал-Каиде" и ИС-а. Они су ипак наставили да троше милијарде долара преплављујући земљу оружјем, те уводећи овој земљи многобројне санкције да би се срушио Садамов режим. Планови Вашингтона су увијек били усмјерени на разбијање осовине отпора у том региону, коју су чиниле антиколонијалистичке политичке снаге у Ирану, Ираку, Сирији, Либану, Јемену и Палестини, укључујући и формалне државне актере и полудржавне наоружане групе попут Хезболаха, Хута и Хамаса. Ако се погледа из садашњег угла - успјели су у томе. Остао је још само Иран. 

Израел је такође директно подржавао "побуњенике" повезане са "Ал-Каидом" у Сирији, али из других мотива.  Начелник генералштаба Гади Ајзенкот је прије пар година јавно признао да је Израел дао оружје сиријским побуњеницима. Ајзенкот је сматрао да је ИС "корисно оруђе" против Ирана, Хезболаха и сиријске владе. Једном неко рече да су вехабије биле британски пројекат да би се изнутра разбио исламски свијет. Утисак је да  је слична прича и сада са "Ал-Каидом".  

Наравно, никако не треба заборавити поменути ни улогу Турске, која посљедњих неколико година покушава да врати некадашњу османску моћ. У вријеме када је завладало опште лудило у свијету, Турска искоришћава тренутно стање да се коначно обрачуна са Курдима. 

Либија, Сирија и Ирак су до прије пар деценија били просперитетне и богате државе у којима је владао умјерени ислам. Данас је на сцени шеријатски систем, налик оном у Авганистану. Политичарима којима су уста пуна демократије и људских права - то не смета. И на крају, биће занимљиво видјети чије ће компаније завладати сиријским нафтним пољима, али са многобројним избјеглицама.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.