Шешељ као уредник "Јутарњег листа"

Већ годинама, не само у српском друштву, него и мало шире, постоји не тако мала групација људи које бисмо могли прозвати кемп фановима наслова књига Војислава Шешеља. Огромна већина њих те књиге не само да није читала, него их физички никад није ни видјела, али их њихови наслови необично забављају.

Ево само малог избора из тог низа наслова: "Лажљива хашка педерчина Џефри Најс", "Енглески педерски испрдак Тони Блер", "Подмукли галски пицопевац Жак Ширак", "Холандски курвин син Алфонс Ори", "Смрдљива гвајанска свиња Мохамед Шахабудин", "Дегенерисани мајмун Баконе Џастис Молото", "Мафијашка пудлица Небојша Човић", "Очерупана хашка ћурка Кристина Дал", "Смежурано кенгурово мудо Кевин Паркер", "Глупсон из Манитобе Брус Мек Фарлен", "Нарогушено шкотско говно Јан Бономи", "Јужнокорејска гњида О-Гон Квон", "Покварени малтешки пацов Кармел Агијус".

Колико год смијешно било читати ове наслове један за другим, шема нам се убрзо јасно указује. Имамо најприје епитет, па именицу, па онда име и презиме. Наравно, комбинација епитета и именице има тенденцију да буде увредљива. Отуд ваљда и није чудно да ме је текст објављен у загребачком "Јутарњем листу" 8. марта ове године подсјетио на Шешеља. Наиме, аутор текста је један од водећих аутора наведеног листа Роберт Бајруши, а наслов је сасвим - шешељевски: "Интелектуална вуцибатина Џефри Сакс".

УКРАЈИНСКИ НЕУСПЈЕХ

Чиме је Сакс толико наљутио Бајрушија? Није, чини се, ријеч само у Саксу, Бајрушија, рекло би се, још више нервира што се сплитски дневник "Слободна Далмација" према Саксовом прошлонедјељном говору у Стразбуру поставио објективно, без ограђивања. А Бајруши се од Сакса увелико ограђује. Он пише овако: "Примјер Путиновог трбухозборца управо је Џефри Сакс, који припада кругу најцјењенијих економско-политичких експерата данашњице. Сакс је још у марту 2022. у интервјуу за њемачки "Шпигл" устврдио како он украјински рат види као неуспјех Запада те је од Њемачке затражио разумијевање за Путина, а за даље санкције против Русије рекао да су превише ризичне. Ништа га није омело у таквом размишљању ни послије, од масакра Украјинаца у Бучи до разарања Маријупоља. Па је у јулу иступио с теоријом како рат у Украјини није ништа друго него кулминација 30-годишњег пројекта америчког неоконзервативног покрета.(...) Три године послије у Саксовом случају вриједи пословица о старим псима који не успијевају научити нове трикове. Само што је овдје ријеч о лажима којима он оправдава најужаснији покољ у Европи послије Другог свјетског рата. При томе је неважан Саксов неспорни академски статус, јер и врхунски интелектуалци неријетко знају завршити на мрачној страни. Довољно је сјетити се Езре Паунда, који је обожавао Мусолинија и фашизам или добитника Нобелове награде за књижевност Петера Хандкеа, вјерног бранитеља Слободана Милошевића и великосрпских похода у Хрватској, БиХ и на Косову. Једна од таквих интелектуалних вуцибатина јест Џефри Сакс, који пласира неистине гдје стигне, а медији то преносе без зрна соли. (...) У Москви никада нису жељели прихватити Украјину као стварно независну државу и нацију, него су је константно уцјењивали; економски, војно и духовно, путем Украјинске православне цркве - Московског патријархата. Поређења су увијек мањкава, али однос Русије према Украјини може се упоредити с односом Србије према Црној Гори, којој пропагандисти 'српског света' оспоравају црногорски национални идентитет, језик и прошлост. Стварна прича о Украјини дијаметрално је друкчија од сценарија који је понудио Сакс".

СРПСКА СЛИКА РАТА

Из овог одломка јасно је да Бајрушија не нервира толико Саксов став према руско-украјинском сукобу, колико Саксов (и не само Саксов) став према ратном распаду Југославије. Прије неколико година Вук Јеремић је довео Џефрија Сакса у Београд. Њих двојица су том приликом водила фасцинантан "јавни дијалог" пред релативно малобројном, али бираном, публиком. Оно што је тада Сакс рекао било је много ближе "српској слици рата" него скоро било шта изречено у западној јавности од стране мејнстрим интелектуалаца. Генерално гледајући, колико год полако то ишло, глобална слика југословенских ратова у посљедњој деценији двадесетог вијека мијења се у корист Срба. У том смислу наслови попут овог цитираног из "Јутарњег листа" само су израз фрустрације том чињеницом. Геополитички гледано, постоји становита вјероватноћа да та фрустрација настави да расте, што ће можда значити и повећавање броја "шешељевских" наслова у хрватским медијима.

ПОДКАСТ

Једна од прилика када је Сакс имао времена да поближе појасни своје ставове и контекст свог дјеловања било је гостовање на подкасту код Такера Карлсона. Цијепање Србије, стварање Косова и формирање војне базе Бондстил - суштине су НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године, рекао је том приликом. Сакс је навео и да је бомбардовање Београда 78 дана био нечувен и апсолутно лош потез. Балкан је током деведесетих био стратешки важан за САД, зато је било потребно да имају своје фигуре у југоисточној Европи, ријечи су Саксове. Истом приликом Сакс је истакао да Сједињене Државе након "побједе у хладном рату" више нису жељеле да преговарају, већ су наступале унилатерално, обећавајући једно, а радећи потпуно друго. "Занемарили су интересе друге стране, понашајући се као свјетски полицајац", рекао је додавши: "Као и у преговорима са Русијом о неширењу НАТО-а на исток, наставили су да спроводе једностране потезе. Тако смо 1999. године бомбардовали Београд 78 дана, што је нечувено. Апсолутно лош потез. Бомбардовали смо једну европску престоницу 78 дана".

Такође, прије само недјељу-две Сакс се видео-линком обратио учесницима скупа "Будућност београдске берзе" када је, између осталог, рекао: "Финансијски систем први је корак да се постигну промјене и вјерујем да, ако можемо да успоставимо мир који је заиста надохват руке, онда оно што Србија ради са финансијским тржиштем заиста може да буде у првом плану, јер ће се десити бум по питању инфраструктуре, трансформације енергетског система, зелене и дигиталне технологије, нове технологије засноване на водонику, транспортних услуга и услуге уопште између Блиског истока, Европе, Азије и Африке и Србија ће бити буквално у центру свега тога", казао је он. Нагласио је да би Србија могла да игра улогу моста у дијалогу и да, уколико се то деси, "многи проблеми могу постати прилика за огроман раст". Заиста, из перспективе неког ко Србији не жели добро ово може да изјави само "интелектуална вуцибатина".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.